Море заменили чардом на Тиси

три године воде чарду „Речни барон” у мошоринском насељу Дукатар. Овај млади пар успео је за то кратко време да се прочује и далеко ван граница наше земље, те им гости стижу из Норвешке, Немачке, Луксембурга, Чешке, Швајцарске. Сви они који желе да уживају у пецању, Тиси и одмору у природи.

- Ми смо из Руме, а већ 20 година имамо викендицу у Дукатару. Има овде доста Сремаца, па се ми у шали зовемо „побачени Сремци”. Отац ме је заразио својом лудом љубављу за пецање. Супруга и ја смо на Малти живели око годину и по, када смо од мог оца чули да стари власник продаје чарду. Размислили смо и одлучили да овде дођемо. Засновали смо и породицу, имамо догодишњу ћерку Теодору, која ће за два месеца добити брата - прича Радош Ђукић.



Иако су Радош и Марија веома млади, он има 27, а она 23 године, нису се плашили да оставе живот који су имали на обалама Средоземног мора и дођу да живе у мало насеље на обали Тисе. Радош каже су из собе у малтешком градићу Буџиба имали поглед на море, али су се ипак одлучили за Дукатар. У њиховој чарди увек има свеже рибе и добре хране, имају чамце које изнајмљују туристима и пецарошима, код њих могу да се купе и пецарошке дозволе, а гости који желе могу и да преноће, јер чарда има осам лежајева.



- Река има врхунске пецарошке терене за шарана, сома и смуђа, са озбиљним дубинама испред самог насеља. Они који чамцем оду око два километра низводно, имају утисак да се налазе у потпуно нетакнутој природи и дивљини, а тако и јесте. Ту је острво са дивном пешчаном плажом, а и у самом насељу, око 50 метара од чарде, је избетонирана плажа на којој се купају становници околних села, као и дукатарског насеља. У води има видре, шкољке, кечиге. Ловна поља између Мошорина и Дукатара богата су зечевима, лисицама и фазанима - описује овај заљубљеник у Тису и додаје како до њих дођу они који су од других чули за пецање на Тиси и који су већ били гости „Речног барона” и Дукатара.



Пажњу привлаче препариране рибе унутар ресторана и фотографије великих улова. Ту је кечига која је била тешка шест килограма, више сомова који су имали 82, 34 и 55 кг, амур од 23 и смуђ од 12 килограма. Немачки риболовци који су недавно били на Дукатару упецали су сома од 14, 35 кг, штуку од 5,5 и буцова од 2,5 кг. Радош каже како би улов био већи и бољи да река није нагло порасла и замутила се.



- Када имам времена, идем са гостима и покажем им која су добра места за пецање, а када сам заузет ту је мој отац, који је 22 године на води и који ме радо одмени – прича Радош. Једна од већих риба које је упецао на Тиси био је сом дуг 2,2 метра и тежак 55 кг, који му је на удицу дошао прошлог априла. Осим препарираних риба у ресторану, Радош показује и фотографију шарана од 22,22 кг којег је упецао професор у пензији Живан Богдановић и каже како ни старији људи у насељу Дукатар не памте да је неко ухватио тако великог шарана.



Добром улову се надају и Петер Бернхард из Штутгарта и Волф Дитмар Грелерт из Берлина, које смо затекли на обали Тисе у Дукатару. Након двадесетогодишњег пецања у Шпанији, одлучили су да се опробају и у Србији.

- Није нам важно да уловимо много рибе, напротив, занима нас највише смуђ. Дошли смо да бисмо видели какве су овде воде и како се живи, а ако нам се допадне планирамо да доведемо и остале другове из Немачке - прича Петер Бернхард који је рођени Новосађанин, али је са 13 година отишао у Немачку.



 Љубица Петровић

 

Дукатарски рај свима близу



Насеље Дукатар удаљено је 10 км од Титела, а близу је и Новосађанима и Београђанима. Од Новог Сада треба 35, а од Београда 55 минута вожње колима. Да никоме није далеко видело и пре око месец дана, када је на први „Дукатарски котлић” у чарду „Речни барон” дошло око 500 такмичара и гостију. Радош Ђукић се нада да ће ово такмичење постати традиционално.