Монографија Вилова представљена ђацима

 у ком је и живео до своје пете године. Историјску грађу и фотографије објављене у књизи прикупљао је годинама, долазећи до занимљивих података везаних за своје родно село.

- Божји дар је и привилегија живети у овим крајевима и истовремено обавеза да спасемо од заборава све што се може, а и да поделимо своја знања са другима – рекао је Ћурчић и подсетио децу на њихове славне претке. Виловчани су од оснивања села, па до развојачења готово 170 година били војници, граничари, у простору омеђеном двема моћним империјама.



У бурним временима Велике буне код Вилова су вођене велике битке, посебно одсудна била је битка на Ускрс 1849. године, када је српска народна војска којом је је комадовао мајор Јован Стефановић извојевала велику судбоносну победу. За успешно командовање Стефановић је добио аустријски племићки назив витез од Вилова – Виловски и Леополдов орден.



Вилово је у историји забележено и као место у којем су фашисти, као и у другим местима Шајкашке спровели свирепи погром на недужним становништвом, јануара 1942. године. Тај погром оставио је трајне, дубоке ожиљке на житељима малог села.



-Деца се се могу поносити чињеницом да је у малој виловачкој цркви, посвећеној српском краљу и свецу Стефану Дечанском, уграђен један од најлепших и уметнички највреднијих иконостаса, на којем је радио велики српски барокни сликар и иконописац из 18. века Стефан Тенецки - каже Ћурчић и додаје да је на ђаке посебан утисак оставила причао о чувеној свадби у Вилову, на почетку двадесетог века у којој су поред осталих гостију, званице били и чувени научници светског гласа, брачни пар Алберт и Милева Ајнштајн.



Дечаке је веома заинтересовала прича о фудбалском клубу „Обилић“ који је у овом селу основан још давне 1931. године, а под тим именом постоји и данас. Ћурчић је поклонио десет примерака књиге библиотеци школе и најбољим ђацима.

Ж. М.