Много незавршених послова

који су у овој подунавској општини прешли цензус, а кога напредњаци одаберу. Питање је дана када ће се конституисати нови сазив Скупштине општине, локалне самоуправе са око 55.000 становника који живе у вароши и 13 припадајућих села. И у протекле три године напредњаци су били на челу коалиције која је водила ову општину, али са много мање комоције због бројних коалициних партнера који су имали своје прохтеве и, како се могло чути, често кочили чак и најбитније послове у овој средини.

Нову гарнитуру у општини која спада у развијеније у Војводини и Србији, чекају нови и стари проблеми који се морају решавати. Званично овде је 6.000 незапослених, мада има и оних који тврде да је тај број већи. Искорак у запошљавању протеклих неколико година, на изненађење чак и екониомских стручњака, направила су овдашња села која су привукла далеко значајније инвеститоре из иностранства него сама Бачка Паланка, некадашњи индустријски центар.

Проблем Бачке Паланке, а то ретко ко од надлежних хоће да коментарише званично, је чињеница да ова површински велика варош нема земљиште за нове индустријске зоне, односно да конкретно нема шта „на ледини“ да понуди инвеститорима, домаћим или страним. Урбанисти тврде да има државног земљишта, али да није добро груписано, па је потребно урадити конверзију. Другим речима, све је лепо замишљено у урбанистичким плановима, нацртано, усвојено, али онај најважнији посао, односно правно-имовински односи нису решени. Инвеститори, немају времена да на то чекају. Компанија која хоће да гради фабрику у Бачкој Паланци, 40-тек километара од Новог Сада, на обали Дунава са луком, пругом, поред моста који спаја са Хрватском и ЕУ жели локацију са решеном инфраструктуром, али и брзе папире за градњу и почетак производње.

Очекује се да ће после много времена у овој општини председник, односно извршилац буџета буде дипломирани економиста. За ту функцију „виђен” је Бранислав Шушница (СНС), досадашњи директор Дирекције за изградњу општине Бачка Паланка. Чека га доста посла и пројеката које су започеле претходне гарнитуре. Питање некадашње познате европске фабрике „Меркур“, која је била лидер у производњи ташни, кофера и друге галантерије од коже и скаја на просторима бивше Југославије, па и Европе, а коју је пре две године купила локална самоуправа још није решено.

Планирана је изградња регатне стазе за кајак и кану на мирним водама поред заливног језера Тиквара, долазили су политичари и обећавали милионе, чиме би Паланка постала центар овог спорта.  Планирано је учешће бачкопаланачке општине у градњи дунавског моста који би спојио Бачку Паланку и Нештин, односно Бачку и Срем, тачније био најузводнија ћуприја на Дунаву која би спојила две српске обале и приближила Војводину Републици Српској, Босни и Западној Србији.

Планирана је и друга траса магистралног пута Нови Сад –Бачка Паланка, чиме би главни град Војводине био још ближе најближем граничном прелазу са ЕУ. Много је планова и посла за нову власт, али нове фабрике и нова радна места остају приоритет, по којем се мери успех. 

М. Суџум

Зјапе базен и позориште

Олимпијски базен у приобаљу Дунава, са пратећим садржајима, у чије су темеље још пре шест-седам година прве лопате бацили Бојан Пајтић и тадашњи председник општине Драган Бозало, стоји као споменик који није у функцији. Још се не зна чија је зграда позоришта, у којем ниједна представа сем фарсе није одиграна.

Пре четврт века је озидана, а још је у спору. Не зна се ни шта је са зградом од 30-так станова солидарности у бачкопаланачкој Улици Цара Лазара коју је, такође, градила општина. Пре десет година у њу су се требали уселити радници који су добили станове солидарности, а и сада је све пред судом и зграда без станара.