Милионски захвати чекају друге изворе
БЕЧЕЈ: Гостујућа изложба природњачког одељења Народног музеја Кикинда, биће дочекана у измењеном амбијенту Градског музеја Бечеја. Радови на делимичној реконструкцији дотрајале зграде
трајаће целе године, а сада се само дотерују пукотине у зидовима у изложбеној сали.
- Дочекали смо да и наша установа буде адекватно вреднована приликом додељивања средстава за текуће одржавање. Из општинског буyета додељено нам је око 900.000 динара за овогодишње радове. У току је крпљење свих пукотина по зидовима и кречење улазног ходника, малог изложбеног салона и велике сале - рекао нам је директор Градског музеја Бечеј Душан Иветић.
- Истовремено, комплетно је реконструисана канцеларија кустоса историчара, где је ламинатом замењен дотрајали патос. За овај посао утрошено је 137.000 динара. Следе реконструкција историјског депоа иза канцеларије кустоса историчара са санацијом крова у том делу зграде и потпуно уређење канцеларије кустоса историчара уметности, као и ситне поправке око система за грејање, који је 2003. био последња значајнија инвестиција у нашој згради.
Задовољни су и захвални у овој установи културе што су и они, после Градског позоришта и Народне библиотеке, дошли на ред при додели средстава за одржавање зграде, међутим, то је само кап у мору потреба. Зграда, коју је почетком прошлог века изградила породица Гербер, у великој мери је дотрајала и без нових улагања у њено одржавање питање је докле ће одговарати намени музеја.
- Обратили смо се пре пар година Покрајинском заводу за заштиту споменика културе и речено нам је да само израда пројекта комплетне реконструкције зграде износи око два милиона динара, те да онда с таквим пројектом можемо конкурисати према европским ИПА фондовима. Али, локална самоуправа нам није одобрила средства за израду потребног пројекта, па ћемо сада покушати да дођемо до потребних средстава код покрајинских и републичких фондова - додаје Иветић.
То би био тек први корак у мукотрпном инвестиционом путу. Јер, после тога следе учествовања на разним конкурсима за добијање не малог износа, између 80 и 100 милиона динара, потребног за комплетну реконструкцију зграде. Кад се ово све сагледа, долази се до утиска да би музеалци више требало да се баве грађевинским и инвестиционим, него музеолошким радовима.
В. Јанков