Марко и очајне домаћице најбоље запржили

Занимљива такмичења у спремању српског ајвара организована су у већим варошима попут Суботице и Сенте, али и у маленом селу Велебит у кањишкој општини. 

Иако Велебит има свега 270 становника,  на окупу у центру села било је 15 такмичарских екипа од којих је две трећине било попуњено мештанима, њиховим рођацима и пријатељима са стране, а за титулу ајвар мајстора такмичили су се и гости из Кањиже, Бачке Тополе и других места. Због јаке конкуренције појачан је био и жири, коме није било ни мало лако да међу укусним узорцима одабере најукусније.

Било је разних назива екипа, али имена нису утицала на одлуку стручног жирија којим је руководила Марија Мишић. Победу је однела екипа “Опасни Марко и очајне домаћице” из Велебита.

Шампионска екипа коју је предводио Марко Судар, уз освојени пехар и мини електрични шпорет “Смедеревац”, директно се пласирала на финално такмичење које ће бити 22.октобра на Златибору, а уверена је да има прави рецепт. Друго место припало је екипи “Зимоњићанке” из оближњег насеља Војвода Зимоњић, а трећепласирана је екипа “Фрау Габријела” из Кањиже.

Иако у Велебиту махом живе потомци Личана, ајвар су спремали припадници разних националности који живе на овим просторима. Председница МЗ Велебит Милица Маљковић, каже да је идеју да се манифестација одржи у Велебиту дао први човек кањишке општине Роберт Фејстамер да би се афирмисала најмања месна заједница у општини. Она додаје да су општина Кањижа, МЗ Велебит, Рибњак “Капетански рит” и други помогли манифестацију.

- Радо смо се придружили манифестацији “Изађи ми на теглу” у којој учествују многи градови Србије, јер Велебит је мало место али смо се потрудили да будемо велики домаћини.  Дошле су нам екипе из Кањиже, али и “Случајне партнерке” из Краљева и других емста, а и наших десетак екипа су мешовитог састава, сви су радо дошли да учествују, покажу шта знају и умеју и да се заједно веселимо – наглашава Милица Маљковић.

Јелена Сочин Пањевић из Завичајне куће “Ћемер” у Велебиту, објашњава да је рецепт, који се преноси с генерације на генерацију, извучен из бакине шкриње.

- Пече се паприка и самеље, упржи са уљем а додаци и зачини су већ како ко воли: со, бели лук и друго, према укусу укућана, што су у неку руку и мале тајне, које се не откривају. Ајвар обавезно припремамо сваке године за зимницу и већ је на полици. Најбољи је када се справља од паприка из прве бербе, пошто су најједрије, али добар је и ајвар од паприка из последње бербе када паприка има највише суве материје, међутим, паприке су ситније тако да је читав посао спорији и пипавији. Ајвар је увек добродошао на трпези и колико год да направимо увек га је мало – каже Јелена Сочин Пањевић.

На Главном тргу у Сенти, где је ајвар справљало 13 екипа из потиских места  победнички је зачинила екипа “Сиз ајвар” (Невини ајвар) из Горњег Брега, у коме су били Денеш Серда, Ференц Ес Сабо, Чила и Марија Четле Маргит Фаркаш.

- Наш рецепт за “невини ајвар” је на босански начин само од паприка и соли, а не додајемо друге зачине, бели лук и патлиyан. Рецепт сам научио у Босни од моје прве жене, јер за гурманлуке увек имам добру вољу, поготово када се окупи весело друштво – открива тајну Денеш Серда.

У екипи Остојићева објашњавају да су за капитена изабрали Зору Виловски која је најјача у обарању руку, а да остали чланови екипе Миланка Шоти, Валерија Кечкеш, Виктор Шоти и Тибор Варга морају да се потврђују у печењу и љуштењу паприка.

- Укуси су различити, а рецпт нам је заједнички, јер у финишу у шерпи помешамо и упржимо укусе, тако да добијемо другарски и пријатељски специјалитет коме ништа не може да фали и свима је потаман – уверава Зора Виловски.

Рецепт екипе “Кати мама и арањбограч” из Сенте у којој су Каталин Палатинуш и Јулија Фењсароши је из некада веома популарног часописа “Практична жена”. Каталин прича да је родом из Руског Села, али да већ 45 година живи у Сенти.

- Први пут сам ајвар справљала по рецепту из “Практичне жене”, фамилији се свидело и не мењам га. Оно што код куће спремамо за зимницу лепше је, укусније и јефтиније него из фабричке производње, а тачно знамо од чега је направљено. Код куће одувек справљам ајвар, туршију, компоте, пекмезе, кисели купус. Волимо да радимо, али и добро да поједемо. Млади радије иду у продавницу и купују. Бирају лакшу варијанту, међутим, ми се трудимо да им пренесемо наше добре рецепте – каже Каталин Палатинуш.

У Суботици ајвар се справљао два дана, на квалификационом и финалном такмичењу, а најбоље се показала екипа “Шерфезе лањок” из салашарског краја Гомбошфалу у атару Горњег Брега. Клара Шерфезе, која предводи дружину и трећу сезону се надмеће на манифестацији “Изађи ми на теглу, вели да имају проверен рецепт.

- Ајвар спремамо по старом породичном рецепту, како се генерацијама припрема на нашем салашу. Потребни су паприка, бели лук, уље, со и сирће. Да се паприке испеку, очисте и самељу, а потом све упржи и зачини треба пет до шест сати. Посла око справљања ајвара има, али вреди се потрудити – уверава Клара Шерфезе.

Караван “Изађи ми на теглу” је две претходне сезоне обишао 40 места у Србији, а једна од организаторки из Удружења “Башта Машта” из Београда Љуљана Вукотић каже да ће у трећој сезони такмичања у справљању ајвара бити организована у преко 25 градова у Србији, те да ће победници са локалних такмичења у финалном такмичењу на Златибору наставити потрагу за најбољим рецептом и ајвар мајстором. 

Милорад Митровић