Мариоарине ружице светом путују
УЗДИН: Савремене натикаче нису ни налик онима које својеручно од вунице израђује Мариоара Марија Кокора (55) из Уздина. Оне су неизоставан део румунске народне ношње,
а Мариоара је прво почела да их прави као минијатурне сувенире, привеске за кључеве, да би прешла на израду већих, за потребе фолклораца млађих узраста. Има и оних који набављају натикаче јер се у свом дому у њима најудобније осећају. Ипак, највише су заинтересовани Уздинци који живе у дијаспори, па Мариоарине натикаче путују у Канаду и Флориду, где их је највише.
Вредна Уздинка је израду натикача научила од старијих жена, а укључена је у рад уздинског Удружења „Бакице”, где заједно са председницом Аном Бојер и другима покушава да заинтересује девојчице да на њих пренесе традицију.
- Има девојчица које хоће да науче, али има и оних које немају афинитета да се лате
хеклице, коју треба знати држати и с њом радити. Заједно представљамо традиционалне народне рукотворине и ношњу Румуна на разним изложбама и манифестацијама, не само у Уздину него и на многим гостовањима – сазнајемо од Кокоре.
Тај учинак се највише види на великом Фестивалу фолклора војвођанских Румуна, јер се натикаче највише траже и најлепше пристају као део народне ношње за млађе, пошто су лаке да се у њима игра, а старији фолклорци већ играју у чизмама.
- Увек гледам да боје буду што израженије и аутентичне за румунску ношњу. Највише ми се свиђа да их украшавам ружама црвене боје. Када радим пред собом имам шему, без које се тако лепо и прецизно не могу украсити. Шеме за ове радове се наслеђују и међу женама размењују -.наглашава Кокора.
Натикаче се код Румуна различито зову од села до села а у суседној Румунији зову их папучеи, или папуче, а код нас су папуче сасвим нешто друго.
- Овде у Уздину, Владимировцу, Банатском Новом Селу и још неким селима се натикаче више носе, него у Румунији. Мотиви су такође цветови и руже. Израђују се и носе и у Торку, Бегејцима, Јанковом Мосту, Ечки, али у шаренилу мотива и боја има и другачијих финеса - указује Кокора.
Мариоара Марија Кокора има диплому средње економске школе коју је завршила у Ковачици, студирала је али се није запослила. Посветила се домаћинству, пољопривреди, а како је ћерка Кристина стасавала израђивала јој је сукње, кошуље и друге делове румунске ношње. Подршку за рукотврине које израђује пружа јој супруг Маринел.
Израда натикача зависи од слободног времена, које претекне од кућних послова у домаћинству, јер хеклање једног пара украшеног ружама по мустри изискује и два дана стрпљивог посла.
Милорад Митровић