clear sky
-2°C
23.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9977
usd
111.7457
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Мањи прилив од нафтне ренте осећа се у Кањижи

16.03.2015. 19:44 18:56
Пише:

КАЊИЖА: За око 250 милиона динара овогодишњи буџет општине Кањижа, мањи је него лане, па начелник Одељења за привреду, финансије и развој Општинске управе у Кањижи Роберт Фејстамер

предочава да ће се то осетити на инвестирњу, јер је приоритет да не буде сметње у функционисању онога што је до сада изграђено у образовању, култури, локалној управи и другим сегментима.

- Поред неизбежног смањења, у општинској управи, јавним предузећима и институцијама које се финансирају из буџета, приоритет нам је био да уравнотежимо плате за исту школску спрему и сличне послове. На тај начин кадрове можемо да реорганизујемо у систему локалне самоуправе, да им учинак буде плодотворнији у обављању послова, али и припремању инвестиција. Евидентно је да са истим бројем људи можемо остварити исти ниво, јер не желимо да улазимо у то да ли треба или не отпуштати људе из јавног сектора, јер према утврђеним мерилима ми смо још увек испод омогућене квоте. Од укупних буyетских средстава у свим институцијама у јавној сфери на нивоу локалне самоуправе на плате иде четвртина средстава, а све остало је за њихово функционисање - указује Фејстамер.

У Кањижи се гради аутобуска станица, а намера је да се заврши ове грађевинске сезоне. Пред завршетком је доградња и адаптација Дома културе у Хоргошу, а преостало је да се финансира опрема. Предстоји реконструкција водоводене мреже у Адорјану и Трешњевцу и више мањих инвестиција у свим областима, које ће према очекивањима Фејстамера нешто покренути. Месним заједницама је препуштено да саме одреде своје приоритете, а на сваки динар који обезбеде из сопствених извора или на конкурисима општина се обавезала да ће додати још толико. То су релативно мале инвестиције, али нису приоритети на нивоу општине.

Он додаје да је приоритет и ставка намењена привредном развоју, али да се средства највероватније неће дати индивиуално фирмама у виду бесповратних средстава, него конкретним видовима подршке за основну инфраструктуру, да би могле упослити нове људе или бар задржали постојеће раднике. Са циљем да се сагледа у чему локална самоуправа може да им помогне, посетиће се око 30 фирми. Фејстамер додаје да има обећања да ће до краја ове години „Идеа” изградити нови тржни центар на припремљеној локацији код нове аутобуске станице.

- У овом тренутку процењујемо да је много боље расположива средства уложити у завршетак већ започетих улагања и више мањих, него сав новац усмерити у неки велики пројекат. Посебно због тога јер су нам значајно смањени приходи од нафтне ренте, такође и могућности за средства из државних фондова, па ући сада у велике инвестиције јако је ризично. Због великог одлива наших грађана, који је присутан, сасвим је логично да неке помаке брже одрадимо у локалу, да би са мањим улагањима у услужној привреди обезбедили више радних места - наглашава Фејстамер.

Фејстамер најављује и наставак улагања у индустријске зоне. У Кањижи је од четири хектара, уз постојеће фирме, на располагању је још један хектар, док је су у зони у Хоргошу слободна 24 хектара. Планови су ревидирани па ће се инфраструктуром у потпуности опремити око 4,5 хектара ближе насељу где су већ доведени струја, гас, вода и канализација, а остатак ће морати мало да причека. Већ има потенцијалних домаћих улагача који желе да у Хоргошу лоцирају бизнис, због близине аутопута и границе. У прилог овој зони иду и државни пројекти за поновно отварање старог граничног прелаза, као и обнова железничке пруге на траси Суботица-Сегедин.

М. Митровић

 

Мука са статистиком

У буџету су опредељена средства за суфинансирање или предфинанасирање пројеката који ће се реализовати из фондова ЕУ, као и 120 милиона динара за сопствено учешће за пројекте који добију подршку на домаћим конкурсима из фондова на државном или покрајинском нивоу.

- Дискутабилно је да смо статистички у 10 најразвијенијих општина у држави и због тога за наше пројекте од државних институција и фондова можемо добити највише половину средстава, што нам отежава пријављивање на конкурсе, јер треба да обезбедимо велико сопствено учешће -  истиче Роберт Фејстамер.

Пише:
Пошаљите коментар