Лекари не знају немачки

У питању су углавном млади људи, између 25 и 29 година, а само њих четворо су између 30 и 34 године. Један лекар чека на посао 22 месеца, а остали до осам месеци. Њих троје имају радно искуство, док су остали без радног стажа. Највише је жена, чак 16.

Шта је разлог што се млади лекари, који чекају посао, не одлучују да каријеру наставе у Немачкој, тешко је рећи. Највероватније је у питању недовољно знање немачког језика. Како за „Дневник” кажу у зрењанинској филијали Националне службе за запошљавање, лекари који би да раде у Немачкој морали би да владају нивоом Б2, што није конверзацијски немачки, него књижевни.



У Медицинској школи ученици сваког смера су обавезни да уче један страни језик као редован наставни предмет. Ученици могу да изаберу енглески, немачки или руски. Већ код уписа у средњу школу они се одлучују који ће језик наставити да уче, али тај језик су морали учити у основној школи. Како смо сазнали у Медицинској школи, ђаци се углавном опредељују за енглески, а немачки језик уче углавном ученици који наставу слушају на мађарском. Руски учи тек њих неколико. А што се пропусти у школи, мора се негде надокнадити.



- Имамо све више интересовања за учење немачког и све групе су нам пуне - кажу у Академији „Оксфорд”. - Немачки уче и они који би да се запосле као геронто-неговатељице и као медицинске сестре, али имамо и лекара. Немачки се до нивоа Б2, који је књижевни немачки, може научити за годину и по дана у групи или за нешто краће време кроз индивидуалан рад, који је много интензивнији, кажу у „Оксфорду”.



Ж. Балабан