Лаза и Ленка коначно заједно

 поставило две нове бисте - Лазе Костића и Ленке Дунђерски. Израду бисте подржали су и Фондација Карлсберг и Дунђерских, као и потомак Дунђерских Никола Танурyић. Председник Удружења Кулпинчана Павел Зима каже да су овом свечаношћу, окупивши бројне Кулпинчане и представнике Општине Бачки Петровац, обележили још један јубилеј - десет година постојања Удружења.



Откривању биста претходио је свечани програм на српском и словачком језику у дворцу у Кулпину, који није могао да прими све заинтересоване. Програм је почео песмом „Тамбураша са Дунава“- „Славујев пој”, читани су стихови Лазе Костића, као и они посвећени Лази и Ленки, једној од најлепших љубавних прича у српској књижевности. Изведена је и представа „Од раја до безњенице” аутора Зорана Суботичког, коју су одиграли глумци Српског народног позоришта у Новом Саду Јована Радовановић, Ервин Хаyимуртезић и Миодраг Петровић и заслужили дугачак аплауз присутних.

Причу о Лази и Ленки присутнима је испричао професор Хаyи Зоран Лазин.



- Једна од најлепших љубавних песама у нашој књижевности, позната свима, „Санта Мариа дела Салуте” коју је Лаза Костић посветио својој највећој љубави Ленки Дунђерски јесте нешто што и данас интригира јавност- каже Лазин и додаје како се не може са сигурношћу рећи да ли су се Лаза и Ленка упознали у Кулпину или Челареву, али је сигурно да су се састајали у месту у ком се сада налазе њихове бисте, бисте великог песника и чудесне младе жене. Прошло је 150 година од њиховог познанства, а и дан-данас се спомињу скоро свакодневно, увек у пару.

Према речима Лазина, иако су се знали само четири године, јер је Ленка умрла изузетно млада, задесила их је трагична шекспировска судбина Ромеа и Јулије, коју је Костић први превео на српски језик. Након Костићеве женидбе са Јулијаном Јулчом Паланачки, којој је кумовао Ленкин отац Лазар Дунђерски, Лаза на неко време одлази у манастир у Крушедолу како би скоро до своје смрти, сањао Ленку сваку ноћ.



Глумац Миодраг Петровић прочитао је своју песму и сонет „Лазина јава ” и „Сме ли сад песма”, као и песме Баје Yаковића „Звездоказ Лазе Костића” и „Сонет о Ленки”, док је песникиња Јелена Стојсављевић говорила своју песму „Последње Ленкино писмо Лази”. Тамбураши су завршили програм свирајући „Све док је твога благог ока”, а затим је бисте аутора Игора Шетера открио потомак Дунђерских Никола Танурyић, да се Ленка и Лаза вечно гледају, јер представљају симбол трајања и времена у ком су цењене неке друге вредности.



Маша Стакић

 

Оставили трага



Алеја великана је заживела 2008.године и до сада броји девет бронзаних бисти знаменитих Кулпинчана, који су у овом малом месту оставили траг.

- Великани нашег места су Ђорђе Стратимировић, Јанко Краљ, Павел Јозеф Шафарик, патријарх Георије Јанковић, митрополит Стефан Стратимировић, Милан Хоyа, Милан Михал Харминп и сада Лаза Костић и Ленка Дунђерски - каже председник клуба Кулпинчана Павел Зима и додаје како су сви у неком периоду свог живота оставили траг у Кулпину. Удружење у наредном периоду планира постављање још две нове бисте, а о коме ће бити реч, за сада, не желе да открију.

Госпа од Спаса



Аутори бисте држали су се података Лазе Костића који у песми „Санта Мариа дела Салуте” по неким тумачењима погрешно наводи годину рођења Ленке Дунђерски 1870. уместо 1869.годину, као и датум смрти, 21.новембар, који се слави у Венецији као празник Госпе од Спаса у славу Богородице, чиме је хтео да своју Ленку пошаље у вечност.