Комасација дела уз Засавицу

средњих од пет до 20 хектара има 14 одсто, док само један одсто чине газдинства с имањем већим од 20 хектара. Зато и мере које локална управа спроводи нису намењене великим газдинствима, али о њима се води рачуна путем Агенције за рурални развој.

- Градска управа за пољопривреду и заштиту животне средине у последњих неколико година покушава да дигне ниво информисаности сељака, како би све више аплицирали на покрајинске конкурсе и тако ојачали своја газдинства, а у последње две године су у томе и успели – каже начелник те управе Владимир Настовић.  Буџет намењен за пројекте у пољопривреди и заштити животне средине за идућу годину износи 245 милиона динара и дупло је већи него ове године, када је износио 107 милиона динара.

- Доста ћемо улагати у појединачне пројекте, а најбитнији нам је завршетак радова комасације земље у катастарској општини Раденковић, надомак Специјалног резервата природе Засавица на који се наслања, са друге стране реке Саве - каже Настовић и додаје да имају доста површина којима предстоји чишћење и привођење земљишта пољопривредној намени, те је из тог разлога и повећан буџет.

Следи парцелизација терена, припрема атарских путева, пројекат чишћења каналске мреже, одводњавање и наводњавање, како би се терен привео што бољој намени. Комасација К.О. Засавица и програм комасација К.О. Шашинци су такође пројекти за идућу годину, који ће се финансирати из градског буџета, преко Управе за пољопривреду која је решена да ради на уређењу пољопривредних површина, јер су сразмерно са величином газдинстава парцеле мале и разуђене, те ће комасацијом и уређењем земље, она бити слободна за долазак инвеститора и великих компанија.

Пројекат каналске мреже одводњавања и наводњавања мачванске стране и комасација катастарских општина Раденковић и Шашинци, омогућиће пољопривредним произвођачима могућност наводњавања, где се хиљаду хектара налази под паприком.

Кредити су ове години износили од 100.000 до 300.000 динара, где је Град учествовао у делу камате од десет одсто, а кредити су били за набавке у сточарству и репроматеријал у ратарству и повртарству. За идућу годину једна банка је пољопривредним произвођачима понудила кредит без камате на годину дана, и износе до милион динара.

- Ове године смо убацујемо у кредитирање и закуп државне земље, јер смо годинама имали велике проблеме, а државну земљу у закуп узимали су само сточари - каже Настовић. - Пола земље је ишло по праву пречег закупа, а пола на лицитацију, након тога две године уназад, сву државну земљу Град је издавао по праву пречег закупа, коју су на крају добијала само сточарска газдинства.

Сремска Митровица има само пет хиљада хектара државне земље, и најлошије и најудаљеније парцеле у Босуту и Рачи, узимали су пољопривредници који се баве сточарством, а у том делу има најмање сточара. Следиле су разне жалбе које су доводиле до тога да максимално успоре процес лицитације. Ове године сва земља је отишла у закуп, осим дела пашњака.

- Хектар земље ове године је издат у закуп од 194 евра за њиву треће класе, јер процентуално највише имамо такве земље на нашој територији - каже Настовић и додаје да је лицитација имала два круга, а следеће године не очекују негативне промене по питању издавања у закуп државне земље.

Ове године 400 хектара државне земље завршило је на лицитацији, од укупно 5.000 хектара. Више од 800 хектара без надокнаде даје се Казнено-поправном заводу и Пољопривредно-стручна служба Сремска Митровица добија око 100 хектара без надокнаде, док „Митро-Срем” 600 хектара под заливним системима, добија по пречем праву на основу инфраструктуре. Све укупно,  3200 хектара издаје се по праву пречег, тако да само 400 хекатара заврши на лицитацији.

- Са тим процедурама издавања државне земље у закуп ми се бавимо током целе године. Чим се заврши један програм, стигне други - каже Настовић, али од издавања државне земље ове године приход ће износити око 35 милиона динара, што је скоро дупло мање него претходне, због повластица пољопривредницима.

- Имамо више од 200 мини фарми које су аплицирале за земљу за право пречег закупа, међутим ове године земљу по праву пречег закупа државну земљу добили су искључиво ратари - каже Настовић.

На подручју Сремске Митровице има око 7.000 регистрованих газдинстава која се баве пољопривредним производњом, што представља приход за око педесет одсто становништва. Ратарска производња и житарице су најзаступљеније- кукуруз око 25.000 хектара,  на око 13.000 хектара налази се пшеница, око 7.000 хектара је под сојом, на 500 хектара воће и на око хиљаду хектара гаје се повртарске културе.

- Из године у годину финансирамо бесплатну анализу земље путем конкурса, омогућавамо пољопривредницима да путем анализе знају у којој се фази налази земљиште и добијају препоруку за третман земљишта - каже Владимир Настовић и додаје да се квалитет земље смањује, јер нема довољно сточарских газдинстава, која би ђубривом оплеменила квалитет земље.

Узурпације више неће бити

Како истиче Владимир Настовић, у години која следи не очекује се узурпација државне земље, што је претходних година био случај. Током године је констатовано да је узурпирано око 120 хектара. За 90 хектара су потписана вансудска поравнања, а са 30 хектара су скинути усеви.

Те површине надзиране су 24 сата, месец и више дана, да би се сачекало зрења усева. У сталном контакту су били пољочувари са полицијом, која је такође помагала, да се стане на пут неовлашћеном коришћењу државног земљишта. Поучени таквим искуством, очекује се да у наредним сезонама узурпатори устукну.

Садња за познатог купца

Општинари покушавају да усмере пољопривреднике да се не баве само ратарством. Анализе кажу да је земље идеална за воћарство због падина Фрушке Горе и повртарство, конкретно парадајза и краставаца. Град покушава да помогне и „Митросу”, који је до сада запослио раднике за једну смену, а имају капацитет за три, те ће се број запослених у овој великој компанији за прераду меса у будућности повећати.

- Циљ нам је да што више наших пољопривредника усмеримо на уговорену садњу, односно да по завршетку сетве или брања већ имају купце за своју робу - каже Настовић. - Немачка повртарска фирма је заинтересована за куповину хладњаче „Пинки“ и градњу складишта. Ова фирма која је лидер у Европи у производњи корнишона тренутно тражи кооперанте у Срему. Такође, турска компанија је заинтересована за закуп државне земље на којој би подигли засаде воћа на Фрушкој гори, након чега би изградили хладњачу и један део прераде и такође би требали да се окрену сарадњи са митровачким пољопривредницима који се баве воћарством.

По селима две хиљаде угрожених

Према подацима Центра за социјални рад „Сава” у сремскомитровачким селима има 2.160 социјално угрожених становника који примају сталну новчану помоћ. Редовну новчану надокнаду у градским месним заједница примало је 1.469 становника. Центар за социјални рад „Сава” води рачуна да мештани свих села која припадају Сремској Митровици добију помоћ.

У Лаћарку има 230 породица социјално угрожених, а 596 корисника социјалне помоћи, у Кузмину их има 59, а број корисника је 151. У Мартинцима је 87 породица и 212 корисника, а у Мачванској Митровици 167 породица и 441 корисник помоћи. У Бешенову има 10 породица и 19 корисника, у Босуту 22 породице и 42 корисника, Великим Радинцима 35 породица и 89 корисника.

Социјално угрожених породица има и у Гргуревцу – 27 и 59 корисника. Исто толико породица има и у Дивошу, али 69 корисника неког вида социјалне помоћи, док је у Засавици евидентирано 54 породице и 138 корисника. У Јарку има 63 породице и 190 корисника, у Ноћају 46 породица , а 106 корисника. Социјално угрожених породица има и у Равњу – 42 и 86 корисника, у Раденковићу је 31 породица и 79 корисника, у Салашу Ноћајском евидентиране су 23 породице и 44 корисника.

На 20 угрожених породица у Сремској Рачи, град даје помоћ за 79 корисника, док у Старој Бингули има пет породица и исто толико корисника. У Шашинцима је 33 породице и 76 корисника, у Шуљму 14 породица и 26 корисника, Чалми  26 породица и 47 корисника, Лежимиру 27 породица и 52 корисника, Манђелосу 14 породица и 30 корисника и Шишатовцу 7 породица и 14 корисника.

Директорка Центра за социјални рад „Сава” Снежана Станисављевић објаснила је да ова усанова настоји да њене услуге буду доступне и сеоском становништву, па у склопу тога социјални и други стручни радници и волонтери редовно излазе на терен, улазе у породице, а сарађују и са радницима из месних канцеларија који имају податке „са терена”.

- Породице су прилично шаролике. Постоје поједине месне заједнице у којима доминирају Роми, али што се тиче рецимо фрушкогорских села, ту имамо доста домицилног становништва. Ту су они који можда нису никада добили шансу да раде, или су изгубили посао у транзицији. У Шишатовцу имамо староседеоце, али и избегличко становништво, у Манђелосу домицилно старо становништво и они који су дошли после Другог светског рата чине највећи део корисника, док у Лежимиру доминирају староседеоци. Слично је и у другим селима у којима пођеднако спроводимо читав низ акција, од набавке огрева преко бриге о старачким и самачким домаћинствима и слично – рекла је Снежана Станисављевић.

Љ. М.

Мало је неком много

Центар за социјални рад „Сава” у Градској кући поделио је пакетиће деци из социјално угрожених породица. Како је пакетиће добило чак 900 малишана, организоване су три представе. Према објашњењу Војислава Мирнића, вршиоца дужности начелника Градске управе за здравствену и социјалну заштиту новогодишњи и божићни празници су прави тренутак да се град сети најсиромашнијих и социјално угрожених суграђана.

- Ово је прилика да, уз донаторе, помогнемо деци чије породице нису у могућности да им обезбеде поклоне за празнике. Наше мало је за њих много – истакао је Мирнић.

Директорка Центра за социјални рад „Сава” Сремска Митровица Снежана Станисављевић истиче да се установа и ове године потрудила да нађе донаторе и да ниједно дете не остане без новогодишњег пакетића.

- Ми се са њима радујемо. Нама је ово двадесета година за редом како делимо пакетиће и поделили смо их преко 80.000 у нашој општини и ово нам је најлепша акција на крају сваке године, па и ове – рекао је Мирослав Радовановић, председник Удружења „Дете и свет”.

Маша Стакић

Фото: Филип Бакић