Карађорђево - село без посла, земље и надлежности

хвалили да нема бољег места за живот.

Данас, а после дешавања из последње деценије прошлог и транзиције у овом веку, рекоше нам неки мештани, готово сви (по задњем попису било је преко 1.000 становника) би одавде побегли само када би имали где. Нема овде више посла, јер је „Карађорђево“ пре 5-6 година припојено Војној установи „Моровић“, село нема своју катастарску општину, Војска, односно Министарство одбране власник је комуналне инфраструктуре. Месна заједница брине о водоснабдевању, канализацији, изношењу смећа, али објекти нису њени, јер је селу у власништво, буквално, припало само гробље.

– Договор са Војском који је био на видику пре неколико година није постигнут, односно није ништа договорено између локалне самоуправе и Војске – каже Стевица Нонковић, новоизабрани председник Савета Месне заједнице „Карађорђево“. – „Моровић“ нема никакве ингеренције над самим селом па онда и не улаже у његову ревитализацију што је у овом тренутку преко потребно.

Он наглашава да се, због нерешених односа између месне заједнице, односно локалне самоуправе с једне и

Војске, настављају проблеми

у водоснабдевању, али и у пружању других комуналних услуга.

– Из тог разлога ми се осећамо као своји на туђем. Да би барем сачували Карађорђево овакво какво јесте потребно је да изгласамо нови самодопринос. Годишњи приход од самодоприноса је свега 2,5 милиона динара, али и то пуно значи за функционисање села. Уколико се не би гласало за самодопринос, на пример, од троје запослених у МЗ, један је комунални радник, остао би само секретар кога плаћа локана самоуправа – упозорава председник МЗ „Карађорђево“.

Из времена лепог живота, који се тек оцењује са историјске дистанце, остала су сећања, објекти и њиве које су храниле војску некада велике Југославије. На око 5.000 хектара ораница производила се храна, овде су биле велике фарме крмача, товних свиња и јунади, крава музара, оваца. У времену када је овде „бог“ ходао по земљи овде је радила кланица, велика фабрика сточне хране са огромним силосима, производило се семе за ратарење, а Карађорђево је имало топлану пре Бачке Паланке. Војска је изградила вишеспратнице, људи су изградили куће, радило је у сталном радном односу преко 500 радника, а током године још толико сезонаца зарађивало је солидно. Данас су остали затворени и напуштени објекти, ради позната војна ергела, ту су и ловиште, шуме, председничка резиденција је у близини, али људи је све мање.

– Престанком рада ВУ „Карађорђево“ остали су објекти који више нису у функцији, а, чини се, никоме до њих није стало – додаје Нонковић. – Топлана је давно престала са радом и она је девастирана, а шта ће бити са њом нико не зна да одговори. Колико је ситуација поражавајућа можда најбоље говори да ми у Карађорђеву немамо где да обавимо подушје после сахране. Некада чувени ресторан ВУ који је, између осталог, служио и за такве прилике, је затворен.

Он истиче да приликом сахарана чланови породица морају да контактирају ВУ „Моровић“ и чекају да ли ће добити дозволу за коришћење простора, те да ништа боље, чак и горе је у припадајућим насељима Нови, Горњи и Доњи Мајур.

– Да би спасли шта се спасти може, морали бисмо изгласати барем самодопринос, а ако се то деси планирали смо да средства уложимо у израду потребне пројектне документације, а ту су и инвестиције и инвестициона одржавања, па помоћ старим и болесним лицима, помоћ породиљама... О томе ће се мештани изјашњавати 24. априла, а самодопринос би важио од 2016 - 2021. године – закључио је Стевица Нонковић.

Милош Суџум

Четири ђака првака

Четвороразредну наставу у „Карађорђеву“ похађа 17 ђака, а ова одељења припадају Основној школи „Бранко Ћопић“ из

суседног Младенова. Први разред похађа четворо, други

двоје, колико има и у трећем, а у четвртом разреду је деветоро ђака.

У Вртићу има 24 малишана, али овде кажу да неку децу у ову установу родитељи доводе из суседног Младенова, па и Бачке Паланке, јер се тамо чека на смештај.