Кад цвеће пева и говори

 града биће и нешто посебно. Најавио је то председник општине Дарко Богосављевић на пријему организованом за представнике Федерације карневалских градова, учеснике и остале госте.

Већи део програма током седам карневаских дана дешавао се на отвореном, па су мештани и гости могли да уживају у вечери културно уметничких друштава, заплешу на салса журки или да прате концерте у центру града и дворишту некадашње фабрике „Победа“. У главној улици је била поствљена галерија фотографија и организована сликарска радионица.

Овогодишња карневалска поворка имала је четрдесет три учесника и била је међунардног карактера. Карневал су, већ традиционално,  предводиле белоцркванске мажореткиње са гошћама из Загреба и полицијским оркестром из Београда. Поред двадесет експоната-алегоријских колица, по којима је овдашњи карневал препознатљив, било је и још толико карневалсиких група. Као гости учествовале су карневалске групе из Италије, Словеније, Румуније, и Македоније, као и из Крагујевца, Раковице, Лесковца, Новог Сада, Панчева, Бање Ковиљаче, Шапца, Вршца и Врањачке Бање.

Експонати су били изузетни, сваки је причао своју бајковиту причу, говором цвећа, и тешко је одабрати неки посебан, али је код карневалских група нејвећу пажњу привукла дружина из Словеније. На неколико места су заустављали поворку и изводили кореографију имитирајући боравак на плажи. У наставку програма госте су на бини у центру града забављали Сара Јовановић и Бане Мојићевић, а карневалски ватромет одушевио их је у поноћ.

Бела Црква је чланица Федерације карневалских градова која броји око 500 чланица, али у том друштву заузима посебно место због историје дуге више од век и по, и специфичне концепције. Представници општина које тек однедавно организују туристичке карневале нагласили су да су од Белоцрквана учили.

В. М.

Од белих поклада

Белоцрквански карневал је према доступним историјсиким изворима постојао већ 1828. године, као део белих поклада, народног весеља за крај зиме. Организован облик поприма 1911. године и одржава се у исто време, да би по завршетку Другог светског рата прерастао у карневал цвећа. Под називом Белоцрквански карневал организује се сваке године последње јунске недеље, а најважнији догађај је карневалска поворка.