Кад ће лицитација

окупили су се јуче пред сомборском Скупштином града. Кашњењем лицитације, по њиховим речима, доводи се питање и овогодишња производна сезона, пошто су неки агророкови већ прошли.

„Имајући у виду да већ две године није спроведена лицитација државног земљишта и да немамо сазнања да ли ће она бити спроведена ове године, угрожена нам је производња, коју због тога не можемо квалитетно да планирамо”, наводи се у званичном обраћању пољопривредника градским властима.

Представнике пољопривредника, међу којима су доминирали они из Гакова, Станишића, Алекса Шантића и Риђице, примили су на разговор градски челници, а како је градски већник задужен за пољопривреду, Зоран Милер, од пре неколико дана у оставци, медијима се званично после састанка штуро обратио само Борис Буловић, помоћник градоначелника за убанизам и заштиту животне средине. Он је јуче био спреман да обелодани само то да ће се разговори са пољопривредницима наставити и да ће се следећи састанак са њима одржати 3. фебруара.

С друге стране, пољопривредници у протесту су били далеко критичнији него у званичном саопштењу подељеном представницима медија, а у којем захтевају да их градска власт до 3. фебруара информише о судбини њиховог захтева за расписивањем лицитације за закуп државних ораница.

- За закуп је предвиђено 17.000 хектара пољопривредног земљишта у државном власништву, од којих је највећи део у атарима Гакова и Станишића, па рачуница јасно говори колику штету трпе сви порески обвезници због неиспуњавања ове законске обавезе. Ако се зна да је просечна почетна цена закупа 30.000 динара по хектару, лако је израчунати да годишње републички и буyет локалне самоуправе трпе штету од 4,2 милиона евра. Тај мањак директан је резултат јавашлука и бахатости који је неко својим нерадом произвео - огорчен је, као и његове колеге, Миле Ђапић.

Паори су сложни, ако изостану адекватни одговори градских власти, да се њихов „глас чује гласније, а начин на који би то спроводили није ником у интересу“.

М. Миљеновић

За хиљаде хектара нико није плаћао

Корен вишегодишњих проблема са лицитирањем државних ораница у Сомбору се, тврде упућени, крије у судбини неприватизованих пољо-предузећа као што су „Граничар“ у Гакову и „Алекса Шантић“. Управо се тим колективима који обрађују државну земљу без учешћа на лицитацији, излазило у сусрет. Наиме, због протеста радника сваки пут би из Министарства пољопривреде долазио налог да се неколико хиљада хектара изузме из обавезујућег Програма коришћења пољопривредног земљишта у државном власништву, како би ова предузећа имала на чему да раде.

Та предузећа нису са локалном самоуправом потписивала никакве уговоре о коришћењу земље, како би избегла било какве обавезе по основу најма. Пошто, упропаћене како јесу, фирме нису имале новца ни за заснивање производње, закључивани су уговори о „пословно-техничкој“ сарадњи са приватницима, па се до жетве више није знало ни ко оре, ни ко коме плаћа. Тачније, закуп државне земље није плаћао нико.