Има ли спаса за најстарију тршчару
ЗРЕЊАНИН: Свако ко је у последње време прошао Карађорђевим тргом у Зрењанину могао је приметити да су у дворишту Сандићеве куће, за коју се верује да је најстарија сачувана
грађевина овог типа, посечена стабла која су угрожавала стабилност ионако трошног објекта са одликама немачке колонистичке куће „јозефинског периода” у Војводини. Одмах се наметнуло и питање да ли ће коначно ова тршчара надомак центра града бити реконструисана како се не би потпуно урушила.
- Кућа је у приватном власништву и у току су преговори око тога да је град преузме – каже за „Дневник” градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић. - Жеља нам је да је уредимо, јер би била брука за све нас ако би нестала. Морам нагласити да смо проблем са Сандићевом кућом наследили и да у претходном периоду, иако су многи истицали њен велики значај, нико није предузео никакве конкретне кораке. Ми сада чинимо све што можемо да то питање решимо на прави начин. А један од тих корака јесте и уклањање стабала покрај куће, како дрвеће не би угрозило стабилност објекта.
Због стања у коме се налази Сандићева кућа одавно је требало да буде реконструисана. Трајање куће протеже се кроз четири века. Озидана је 1790. године, од набоја, с кровом „на две воде”, а целом дворишном фасадом пружа се надстрешница без стубова. На уличној фасади су два прозора, дубоко увучена у зид и прекривена дрвеним шалукатрама.
Кућа је позната по томе што је припадала познатој фамилији Сандић, а у њој се 1836. године родио Александар Сандић, који је у Бечу студирао право и филологију. Неколико година био је и писар Вука Стефановића Караyића и један од истакнутих сарадника Матице српске, а афирмисао се и као књижевник и угледни интелектуалац међу Србима свог времена. Умро је у Новом Саду 1908. године.
- Сандићева кућа је од вишеструког значаја, и меморијално - историјског, и са становишта градитељства. Она је грађена у духу колонистичких кућа јозефинског периода, у време планске колонизације у Војводини, у доба владавине Јосифа Другог – објашњава етнолог Бранислав Милић из Завода за заштиту споменика културе Зрењанина.
Међу стручњацима нема двоумљења да ли Сандићеву кућу треба хитно реконструисати, јер је она одавно проглашена за добро од општег интереса. Посао, међутим кочи поступак експропријације, мада је Влада Србије још марта 2006. донела решење да се она спроведе на кући и плацу површине 14,4 ара.
Ж. Балабан