Иконе и књиге сребром оковане
ШИД: У Владичанском двору у Шиду отворена је стална музејска ризница у којој је 170 предмета. Највећи број експоната чине иконе хронолошког распона од око 1750. године
до почетка Другог светског рата. Међу иконима се посебно истичу „Распеће Христово” Аксентија Мародића из 1860. године, на којој је још траг усташког бајонета, и „Света богородица Арапска са Христом” Љубомира Арсеновића из 1863. године из шидског храма Преноса моштију светог оца Николаја.
По старости, квалитету израде и контексту настанка, најзначајнија икона је „Свети Георгије - Ђурђиц”, насликана за цркву плетару у Вашици. Најстарије књиге, с краја 17. века штампане су у Москви, а потичу из храма Светих апостола Петра и Павла у Беркасову.
Међу вредним предметима ту су и рукописно Јеванђеље, које је преписао јермонах Јован из манастира Хопово. Својим естетским особинама, духовном и историјском вредношћу истиче се престоно Јеванђеље из шидског храма, оковано је у сребру са иконама на емајлу. Пентикостар штампан у Бечу 1855. године садржи записе о обнови храма Светих апостола Петра и Павла у Беркасову. У музејској поставци су и административне књиге шидских парохија, именик Српског црквеног певачког друштва „Јавор-гусле”, као и архиве задужбина знаменитих Шиђана.
Поставку је припремио кустос археолог Радован Сремац, а свечано је отворио владика сремски Василије, нагласивши колико је важно, памћења ради, да оваква институција живи у нашем народу и Српској православној цркви. Владика Василије предводио је свечану литију а затим је окупљени народ у Шиду дочекао мошти Свете мајке Ангелине.
Љ. М.