Христолика просвета

Учеснике и госте Светосавске академије, одржане у амфитетару Педагошког факултета, поздравио је декан Факултета проф. др Жељко Вучковић, нагласивши да смо ушли у годину када ова најстарија просветна установа за образовање учитеља у Срба обележава 200 година од пресељења некадашње Српске Препарандије, чију просветну традицију Факултет баштини, из Сентандреје у Сомбор.

Овогодишњу светосавску беседу изрекла је проф. др Сања Елез. У својој беседи Сања Елез је, осим осталог, рекла да већ 238 година траје учитељски пут у Сомбору, „надахнут светосавским живим палимпсестом у списатељском раду наставника и ученика сомборске Норме и Препарандије, искром и утиснутим кодом, снагом коју му дају мошти српских владара и светитеља, које донесоше далеко на север, да би се то прегнуће светосавски оваплотило у 200-годишњици Сомборске Препарандије, која утемељује просвету као просвешченије, као светост и светитељство, образовање као поновно васпостављање изгубљеног образа Божијег у човеку и васпитање као васцело храњење читавог човековог бића, како тела тако и душе на путу саборности, сабирања свих вредности, хармонији сфера у богочовеку, христоименом и христоликом бићу као идеалу човечије савршености правде, истине и слободе“.

У уметничком делу Светосавске академије, коју је сценски уобличио доц. др Миливоје Млађеновић, студенти Педагошког факултета Тајана Чубрић, Ивана Клаћ, Милош Миланков говорили су одломке из дела Св. Саве и говорили стихове Љубомира Симовића. Музички програм извели су хор и оркестар Педагошког факултета, којима је дириговала доц. др Биљана Јеремић. Том приликом изведене су композиције Корнелија Станковића, Симе Поповића и Вацлава Хорејшека, Миодрага Говедарице, Милована Мишкова и Мирослава Алексића. Солисткиња Миона Илић, уз клавирску пратњу Марине Милошевић, извела је композицију „Пред иконом Св. Саве“ Ј. Ј. Змаја, у аранжману Љубомира Милановића.

У холу Педагошког факултета приказана је и уметничко-историјска изложба „Српске палате у Трсту“ Гордане Гордић.

М. Мћ

Беседа о Сави Немањићу

АПАТИН: Савиндан је и ове године обележен свечаном академијом у организацији Културног центра и Општине Апатин. О Светом Сави пред препуном салом Дома културе беседио је војни свештеник Љубиша Човић, а у културно-уметничком програму учествовали су Градски хор „Јединство”, чланови КУД „Дунав”, певачка група „Лазарице” и ученици Гимназије „Никола Тесла”.

У Галерији „Меандер“ отворена је изложба ликовних радова ученика основних и средњих школа са подручја апатинске општине.

- Ово је 20. пут да поводом школске славе организујемо изложбу најбољи ученичких радова које су изабрали ликовни педагози, а ми смо од свих тих радова изложили најбоље - рекла је Радмила Савчић, виши кустос на отварању изложбе.

Председник апатинске општине др Живорад Смиљанић уручио је награде деци чији су радови изложени: Драгану Караици и Тијани Јановић из Купусине, Далији Куруц и Ненаду Бачићу из Сонте, Дуњи Србљанин и Александри Јовановић из Пригревице, Лени Ивановић и Антонели Лозињак из Свилојева, Антонију Петровићу, Урошу Мандићу, Сари Овука и Ањи Добријевић из Апатина. Међу средњошколцима награђени су Маја Павковић, ученица Средње грађевинске и дрвопрерађивачке школе, Ања Потурица из Средње техничке школе и гимназијалке Сања Шлегл и Ивана Чивчија.

Ј. П.

Уручене награде „Никола Брашован”

ВРШАЦ: На Светосавској академији у конгресној дворани Центра Миленијум, чији је домаћин била Основна школа „Јован Стерија Поповић“, уручене су годишње просветне награде назване по Николи Брашовану, оснивачу прве Грађанске школе у Вршцу. Лауреати овог високог признања су професорке Дојна Ардељан и Данијела Радосав Николић.

Пред препуним гледалиштем, уз честитке награде су уручили председник Скупштине општине Вршац Јовица Заркула и већник мр Владимир Станојев. Дојна Ардељан је професорка математике у Гимназији „Борислав Петров Браца“, радила је и на Високој школи струковних студија за васпитаче, бавила се превођењем задатака за квалификационе испите на румунски језик, аутор је српско румунског речника за математичке изразе и сарадник Владе Србије у том послу. Данијела Радосав Николић је професорка српској језика у ОШ „Младост“, позната је по раду на пројекту у прекограничној сарадњи из ИПА програма на комаду Јована Стерије Поповића „Покондирена тиква“ у припреми за извођење на румунском језику.

Р. Ј.