Херој није заборављен

Част да у име Покрајинског и Републичког одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Љаврошки уручи медаље имао је председник Градске организације СУБНОР-а у Зрењанину Недељко Папић. Једна медаља Павелу је додељена као учеснику славне Батинске битке у Другом светском рату, једне од најкрвавијих на нашим просторима. Друго одличје заслужио је поводом обележавања 70 година од ослобођења, којем је он дао лични допринос.

-Хвала што нисте заборавили на мене и на оно што смо моји саборци и ја чинили ослобађајући земљу од окупатора. Данас је најважније да чувамо слободу коју смо изборили, да негујемо међусобно поштовање и толеранцију, да радимо за добробит своје државе и онда ће бити и успеха – истакао је ганути Љаврошка, захваљујући се на урученим медаљама.



Он се и данас живо сећа борби на Сремском фронту, на који је отишао са старијим братом.

- Учествовали смо у биткама од Сремске Митровице до Шида, и на Батини. Били смо распоређени у Вајску, а када је почео напад руске артиљерије на немачке положаје, ми смо били на мртвој стражи на Дунаву, код Моноштора и тамо обезбеђивали положаје од евентуалног продора непријатеља. Имали смо и тешке битке у Барањи, код Белог Манастира, па у Славонији, у правцу Нашица. Много наших другова је пало. Ту је погинуо и наш Арађанин Јанко Чеман, помоћник пушкомитраљесца – у даху прича Павел, истичући да је он у борби користио руски аутомат на добош.

Ослобођење га је затекло у Дравограду, али је његова јединица продужила ка Словенији. Продрли су и у Аустрију па били враћени.

- За све то време брат и ја имали смо среће да нисмо били рањавани. Само сам ја једном био тешко контузован приликом пада гранате код Орашца, када ми је погинуо командир – прича старина.

И подсећа да је и после ослобођења било тешко, да је било борбе, али за бољи живот. Ипак, каже он, народ је био сложан и одлучан.

- Арадац до 1952. године није имао струју и ми смо успели да одрадимо електрификацију. Учествовао сам и у оснивању Месне заједнице, писао први статут села. Градили смо добре односе у селу које је до 1956. године и административно и рејонски било подељено на Српски и Словачки Арадац, а онда се ујединило - подсећа Павел и каже да су то сада само лепе успомене.

Ж. Балабан