Границе неолитског насеља још непознате

старчевачко насеље старо око 8.000 година, настављена су током друге половине марта. И ове године тим истраживача чинили су археолози Музеја Војводине из Новог Сада и њихове немачке колеге са Института за праисторију и рану историју из Кила. Део немачкиг тима чинила су двојица професора са овог Института – доктори наука Роберт Хофман и Мартин Фурхолт. Циљ овогодишње кампање било је истраживање насеља око централног Борђоша, одређивање њихових облика и величина, као и утврђивање међусобних веза.

– Првенствено су нам била интересантна неолитска насеља. Овог пута смо обавили геомагнетно снимање укупно три насеља, уређајем који су нам уступиле колеге из Немачке. Оно што је изненађујуће и за нас, али и за наше немачке партнере, јесте насеље на Пречки – вели вођа српског тима, археоботаничар и кустос Музеја Војводине Александар Медовић.

Истраживања насеља на Пречки започета су прошле године, најпре мањим геомагнетним снимањима у априлу, а затим и даљим археолошким ископавањима на основу добијених налаза. Већ тада се дошло до изванредних резултата.

– Били смо изненађени јер смо за две недеље истраживања открили само део насеља. За сада је оно површине од 20 хектара, али границе још увек нису утврђене. Надам се да ћемо то успети да учинимо следеће године, када будемо наставили са геомагнетним истраживањима – истиче Медовић.

Даља истраживања зависе од финансијских средстава. Да ли ће археолози поново посетити Нови Бечеј ове или следеће године, Медовић не зна, али истиче да су тек на почетку.

– Радимо на два локалитета и жеља нам је да утврдимо не само како је изгледао живот у време када су насеља постојала, него и да покушамо да реконструишемо континуитет живота, односно демографски развој овог региона кроз време. Нови Бечеј се очигледно налазио на изузетно битној праисторијској раскрсници на Тиси. Сви путеви у праисторији су водили великим рекама. Једна од познатих рута је ишла преко Дунава и баш овде код нас у Војводини су се делила два крака. Један је ишао даље Дунавом, а други горе Тисом  – објашњава Медовић.

Резултате трогодишњих истраживања ови археолози планирају да до краја године преточе у књигу.

– Имамо много налаза који завређују пажњу не само обичне публике, него и стручне јавности. Успели смо да привучемо две екипе из једног страног института и да паралелно истражујемо старчевачко и потиско насеље. Не морам ни да наглашавам од колике важности је ова прича, како за нас, тако и за светску археологију. Уколико сада нешто не учинимо, ова насеља ће ускоро нестати нетрагом, јер ће их пољопривредне машине дотући – закључује Медовић.

Ж. Балабан