Где смо се запутили?

у сомборској Градској кући је одржана трибина на једну од најактуелнијих националних тема - „Путеви и странпутице српског народа“. Бројна публика је имала прилику да чује ставове, али изнесе и своја запажања на излагања еминентних гостију, пуковника Станка Тодоровића, проф. др Милана Мијалковског, шефа Катедре за антитероризам у Центру за стратешке и међународне студије, проф. др Драгана Марковића из Центра за стратешке и међународне студије и проф. др Саше Марковића, историчара са сомборског Педагошког факултета.



Пуковник Станко Тодоровић је учеснике подсетио на страдања српског народа у Другом светском рату од усташа на подручијима тадашње НДХ, идеологију усташтва али и видове тадашње борбе српског народа против геноцида којем је био изложен. Проф. др Милан Мијалковски излагање је усмерио на тероризам албанских екстремиста на подручју Србије, истичући да је терминолошка подвала у вези са тероризмом албанских екстремиста у квалификацији њиховог насиља као „етнички мотивисани инциденти”. Како је истакао, реч је о терористичкој претњи, чији су корени у панисламизму и yихаду, те представљају велику опасност по безбедност наше земље.



О просветитељској мисији српског народа кроз историју говорио је проф. др Саша Марковић, истичући да је једна од кључних странпутица српског народа приклањање туђем образовном и културном идентитету. Проф. др Драган Марковић се осврнуо на интересе страних сила, наводећи да нам се намећу вредности Европске уније, а пренебрегава чињеница да је српски народ традиционално везан за Русију. Указао је на проблем неадекватног образовног система и примену Болоњске конвенције, са циљем деградирања високог образовања у Србији.



Учесницима се обратила и Дуња Прокић, која је истакла да нам се данас у Србији намећу вредности које се не могу сматрати традиционалним српским, те да је угрожена породица, која је стуб сваког друштва. Као један од кључних аргумената навела је незавидан положај жена, које су у борби за голу егзистенцију, под плаштом демократије, извучене из куће и приморане да за мизерне плате раде по цео дан, због чега деца трпе и неминовно долазе у ситуацију да их, уместо родитеља и осталих чланова породице, васпитава улица.



М. Мћ