Гаковчани опет траже да се изузму из лицитације

Тако се и у среду испред Жупаније појавило око 150 некадашњих радника пољопривредног предузећа „Граничар“ из Гакова, који, за разлику од пре неколико дана окупљених пољопривредника, захтевају од локалне самоуправе и Владе Републике Србије да се 3.500 хектара које су до сада обрађивали, по ко зна који пут изузме из лицитације државних ораница и понуди „у пакету“ са „Граничарем“ потенцијалном стратешком инвеститору.

Како су Гаковчани устврдили на састанку са помоћником градоначелника Борисом Буловићем, њихово село постаје „социјална бомба”, јер је велика већина радно способних становника без било какве прилике да ради и заради. Зато бивши запослени апелују на локалну самоуправо да прихвате њихов предлог и земљу, коју је до сада обрађивао „Граничар”, изузму из лицитације, како би је понудили озбиљним инвеститорима. Радници кажу да би на тај начин у селу било сачувано 150 радних места и досадашња делатност комбината. Будућем стратешком партнеру припало би комплекс од око 3.500 хектара ораница и очуван сточни фонд „Граничара“, а негдањи радници верују да би озбиљан инвеститор имао интерес и за додатна запошљавања.



Помоћнику првог човека извршне власти у Сомбору није преостало ништа друго до да обећа скори састанак и са градоначелником Сашом Тодоровићем, који ће, заједно са осталим надлежним државним органима разрешити неразмрсив чвор у који је увезано државно пољопривредно земљиште уовом крају. Имајући у виду да се радници гаковачког „Граничара“ у претходном периоду нису либили ни протестних маршева на Београд, тачније Владу Србије, не треба сумњати да ће се поново појавити пред дверима Жупаније, уколико до састанка и каквог-таквог решења не дође.



Задатак који се нашао пред овдашњим, али и државним властима је готово немогућ, и састоји се у томе да задовоље све апетите индивидуалних пољопривредника за закупом државних ораница, а да при томе не активирају одавно темпирану социјалну бомбу која откуцава у Гакову, чије је пољопривредно предузеће, због застрашујуће великих дугова потпуно неинтересантно за потенцијалне купце.

При томе је императив поштовати законска решења и термине везане за обавезу издавања у закуп државних ораница, те следствено томе пуњење буyета државе и локалне самоуправе. Управо због немогућности да се цело замешатељство разреши било пресецањем или размршавањем чвора у који су се уплели бројни интереси, скоро 17.000 хектара државног пољо-земљишта се већ две године не изнајмљује у прописаној процедури, чиме се нашло на мети узурпаторима разних фела.



Колика штета настаје од целе ове ситуације довољно зорно доказује и чињеница да је само овдашњи градски буyет уместо пројектованих 106 милиона динара од закупа државног пољопривредног земљишта на самом крају 2015 године приходовао само 14 милиона. Колико је од тог очекиваног новца завршило у yеповима оних који су без икаквог, или најблаже речено сумњивог, правног основа плодоуживали државну земљу, питање је можда и за друге државне органе, поред оних којима је у опису посла управљање државном имовином.



М. Миљеновић



Гаковачки потоп



Да је брод спаса за још увек неприватизовано пољопривредно предузеће одавно испловио и потонуо, јасно је из податка да је званични дуг „Граничара“ а.д. на крају прошлог месеца био чак 916 милиона динара, што га је ставило на 47 место на листи предузећа са највећом блокадом рачуна. Оволики дуг, комбинован са чињеницом да гаковачко предузеће у потпуности зависи од државних ораница уједно је и основни разлог зашто до сада није било заинтересованих за његову приватизацију.