Дивота од буњевачког злата саздана
или у дугим зимским ноћима, почела да користи влати пшенице, јечма и зоби у изради прстења, круница али и правих слика, гобленима сличних. Како било, ослањајући се на пучку традицију сламарства, о којој се први поуздан траг, рад Антуна Ивковића из 1936, и данас чува у Музеју Војводине, у Етно парку „Стари Рибњак“ у Чонопљи, Буњевачки културни центар „Лемешки Буњевци“ одржао је сламарско-сликарску колонију „Лемешка јесен 2016“.
У прелепом амбијенту етно парка стварало је петнаест уметника сламара и троје сликара који су уз дружење и међусобну размену знања и вештина преносили и стварали мотиве равнице у техници сламе. Понос због успешног, трећег по реду, окупљања сомборских, али и суботичких сламарки није крио ни Стипан Будмичевић, оснивач и председник Сламарске секције у Удружењу грађана “Буњевачко коло” у Сомбору који је уједно и први учитељ и едукатор сомборских сламарки.
- Поносан сам што сам као сламарски учитељ поново донео сламарство у западно-бачки округ у коме сам основао прву сламарску секцију у Буњевачком колу која данас бележи изузетне успехе. А данас сам на једном месту окупио најбоље сламарске уметнике од Суботице до Сомбора како би овакво дружење и рад добринели усавршавању и напредовању наше националне уметности.- не без основа тврди Будимчевић, иначе житељ Светозар Милетића, једног од највећих села сомборског атара, које је познато и по „народном“ имену Лемеш.
Ретроспективна изложба сламарских слика са досадашњих колонија као и чувене Лемешке круне, аутора и сламарског учитеља, од којих је једна истоветна као овогодишњи симболичан поклон Буњеваца уручена председнику Републике Србије, Томиславу Николићу на дан Националног празника-Дана Дужијанце, 15. августа у Суботици, постављена је у изложбеном, галеријском делу етно парка где су посетиоци и гости имали прилику да виде сламарске бравуре – плетене, ткане, сечене те посебно обликоване ликове и предмете, тродимензионалне приказе војвођанских мотива од сламе... Наравно, посетиоци и гости колоније су имали прилику и да уживо присуствују настанку сламарске слике али и да се по жељи и сами опробају у плетењу златних сламарских нити.
Својим присуством колонију су подржали председница Националног савета буњевачке националне мањине др Сузана Кујунyић Остојић са сарадницима и члановима Националног савета, док су варошке сомборске власти представљали заменик градоначелнице Антонио Ратковић и помоћник градоначелнице Иван Шимунов.
- Изузетно ми је драго што сам посетио сламарско-сликарску колонију и похвалио бих све учеснике. Криво ми је што овај стил уметности није толико признат колико заслужује, али наш град је препознао њену вредност и трудиће се колико може да га подржи. – истакао је Ратковић.
Сламарско-сликарска колонија је подржао Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама, Национални савет буњевачке националне мањине и Град Сомбор. Уметнички радови настали на овој колонији биће приказани на већ традиционалној децембарској изложби уметничких радова уочи божићно-новогодишњих празника.
М.Миљеновић
Еколошка уметност
Техника рада са сламом је веома сложен и дуготрајан посао и захтева велико стрпљење и прецизност. За једну добру слику од сламе потребна су два-три месеца рада јер сваки делић композиције мора посебно да се припреми. Процес практично почиње прављењем залиха, обавезно пре него што житарица сазри јер су тада стабљике још нежне и меке. Један нарамак сламе је сасвим довољан до следеће сезоне.Користи се углавном слама јечма, зоби и пшенице, али само ако је домаће врсте за чије гајење није коришћено вештачко ђубриво, јер је тада најмекша.