Даљинско грејање у Сенти увек врућа тема

након што је од те делатности руке дигла Фабрика шећера ТЕ-ТО из чијих постројења се радијатори загревају деценијама. Дискутабилни су квалитет грејања, застарела топловодна мрежа на којој се на сат губи и десет кубика топле воде, али и правилник за обрачун потрошачима.

Ових дана актуелна је слаба наплата рачуна за топлотну енергију, па је испоручилац земног гаса ЈП „Србијагас” блокирало рачун сенћанског „Елгаса”, уз претњу да би могло доћи и до прекида снабдевања, али представници Удружења скупштина кућних савета Сенте предочавају и аномалије у Правилнику о начину расподеле и обрачуну трошкова крајњим купцима за испоручену топлотну енергију. Измене тог акта већ су скидане са дневног реда Скупштине општине крајем новембра и крајем децембра.



Бивши председник Удружења председника кућних савета Сенте, сада члан руководства те асоцијације Золтан Борош Ђеви указује да су се због овог обраћали Министарству рударства и енергетике. Проблеми су почели кад је у све више стамбених зграда започела масовна уградња делитеља трошкова, односно алокатора.

До тада ову област никако или недовољно су регулисали општински акти, па су корисници даљинског грејања неспремно дочекали насталу ситуацију. Одлука о централном грејању и правилник усвојени су на измаку 2015. године, а  примањују се од почетка 2016. Правилником се предвиђа да потрошачима без алокатора основ за обрачун потрошње чини измерена највећа појединачна потрошња мерена алокатором у тој згради.- Ми сматрамо да овакав вид обрачуна и расподеле трошкова није у складу са законским прописима, а осим тога основ за обрачун и расподелу трошкова било код енергента не може да буде туђа индивидуална потрошња – каже Золтан Борош Ђеви.



Удружење је из ресорног Министарства у марту добило одговор где се потврђује да индивидуална потрошња не може бити основ за обрачун енергента. По добијању одговора из Министарства, Удружење председника кућних савета је о томе писменим путем обавестило дистрибутера ЈП „Елгас” и локалну самоуправу са молбом да се ово питање хитно размотри и реши.



Обратили су се и Центру за заштиту потрошача Сенте, где су показали спремност да се укључе, а председник Управног одбора Ференц Дудаш наглашава да већ дуго прате и разматрају проблематику даљинског грејања, односно да су доста допринели разумевању ове ситуације. Дудаш предочава да основни проблем да је Фабрика шећера ТЕ-ТО престала да ради, што је довело до великих проблема око снабдевања топлотном енергијом у граду.



- Велики је резултат и то да уопше имамо грејање – каже Ференц Дудаш. - Јасно је било да немамо довољно топлотне енергије у дистрибутивном систему, било је пуно проблема, чак и хаварија. Познато је да је цео систем даљинског грејања у Сенти лош са застарелом мрежом и требало би у њега инвестирати. Сама производња топлотне енергије је проблематична и није економична. Морао би се обновити комплетан систем даљинског грејања. Рачуница би требало да буде праведна и сви трошкови да се равномерно распореде на све потрошаче.



Директор ЈП „Елгас” Бошко Петровић указује да код обрачуна има проблема са алокаторима.- Грађани треба да знају да алокатори нису мерни уређаји. Правилник је донела Скупштина општине и ја се лично не слажем са тим Правилником, јер дође до великог поремећаја колико ко треба да плати за грејање. Тако да имамо да један корисник плати 1.000 динара, а његов комшија 26.000, што нема логике. Овакав систем обрачуна не може да функционише. Ја мислим да „Елгас” треба да направи Правилник, зато што има стручне људе који се разумеју у ову проблематику - сматра Петровић.



М. Митровић

Драстичне разлике међу комшијама

Да се садашња методологија обрачуна топлотне енргије није показала најбољом, потврђују и у ЈП „Елгас”, јер се испоставило да је око 400 потрошача по обрачуну за грејање станова у децембру добило рачуне од свега 2.500 динара, док су истовремено други добили „папрене” рачуне. У „Елгасу” се слажу да је нелогично да рачун за грејање стана исте површине у истој згради некоме буде толико мали, те да је немогуће грејати се толико јефтино, а да истовремено комшија добије рачун од око 25.000 динара.