Чесмовача ће моћи да се пије

из својих сеоских водовода. Ова два села, али и још нека од 13 колико припада бачкопаланачкој општини, деценијама имају проблем са квалитетом пијаће воде. У некима од њих вода из сеоских водовода годинама се не користи за пиће, па су изграђене еко чесме.

Међутим, и ове чесме су показале своје недостатке, јер изискују велик труд мештана у снабдевању водом, посебно оних са крајева насеља. Поред тога, неке чесме нису више у употреби, јер се показало да је њихово одржавање скупо за све сиромашније сеоске месне заједнице. - У Деспотову смо крајем прошлог месеца пустили у рад мини фабрику воде, па је то село сада безбедно када је реч о водоснабдевању, посебно када је реч о исправности воде – каже Дражен Јарић, директор општинског Јавног комуналног предузећа „Комуналпројект“ које се, у Бачкој Паланци и у неколицини села брине о водоснабдевању и пружа друге комуналне услуге.

- У току су радови у Силбашу и Пивницама, где се постављају хлорогени, такозвани дезинфикатори за сеоске водоводе. Реч је о инвестицији од 20 милиона динара, а 80 одсто средстава је обезбеђено из покрајинских и републичких фондова док је локална самоуправа у Бачкој Паланци обезбедила 20 одсто потребног новца. Ова постројења нису исто што и фабрика воде у Деспотову, али у знатној мери ће побољшати исправност воде, јер се хлор аутоматски дозира.

У самој Бачкој Паланци постоји савремена фабрика воде, а проблема са водом немају ни Нештин и Визић, два села која су у Срему, а припадају бачкопаланачкој општини, где мештани пију врло квалитетну фрушкогорску изворску воду, међутим, проблем са квалитетом воде за пиће јавља се у већини села на бачкој страни.  - Како смо почели са преузимањем комуналних послова у селима општине, определили смо се да сваке године решимо водоснабдевање, а посебно побољшамо квалитет пијаће воде у једном од села – додаје Јарић. - То јесте скупо, на пример, мини фабрика воде у Деспотову коштала је 20 милиона динара, али ништа не може бити скупље од људског здравља.



Стручњаци кажу да готово нема села где не би требало инвестирати у водоводе. Да ли је реч о новим бунарима, или замени дотрајале и по здравље опасне водоводне мреже, потребна су велика средства. Чак и Бачкој Паланци скоро сваке године буши се један нов бунар, мењају водоводне цеви које су у употреби више од три деценије и често пуцају, па се праве велики губитци. Села више немају средстава да сама одржавају системе водоснабдевања, јер ни у једном селу није изгласан месни самодопринос, па је природно да послове везане за здравље становништва обавља предузеће које има стручне и материјалне капацитете.



М. Суџум