Часни крст на улазу у село

Први пут литија је ишла од православног храма у Банатском Аранђелову до Сигета, где је на улазу у село парох Бојан Туро освештао новоподигнути часни крст.



Крст су уочи славе Светог Илије, добровољним радом подигли мештани Сигета. Литија је потом наставила до зграде некадашње школе у центру места, где је обављено освећење и резање славског колача. У улози кума славе био је Душан Миздрак, а за наредну славу за кума је изабран Милан Лазић.

Свечаности су присуствовали председник новокнежевачке општине др Радован Уверић, председник Скупштине општине Кањижа Милош Кравић и други гости. Свештеник Српске православне цркве у Банатском Аранђелову Бојан Туро у чијој парохији је и насеље Сигет, овде службује од прошлогодишње славе.



- За годину дана пуно тога се покренуло и урадило. За сеоску славу смо заједничким радом подигли часни крст на улазу у село, захваљујући средствима које су прикупили становници Сигета. Пратећи кораке својих предака на тај начин су оставили иза себе аманет својим потомцима да прате њихове стопе у будућности и да се Свети Илија лепо увек прославља – рекао је свештеник Бојан Туро.



Сигет по последњем попису из 2011. године има скоро 200 становника у педесетак домаћинстава, махом Срба православаца, а једна четвртина житеља су Мађари. Мештани живе од пољопривреде, највише од сточарства и производње млека. Половином прошлог века село је имало преко 500 становника, али су многи одлазили у потрази за бољим животом. Драган Балаћ је у Сигету провео детињство, ту завршио четири разреда основне, до завршетка осмољетке наставио у Банатском Аранђелову, сада је житељ Футога.



- Увек ме нешто вуче да долазим у Сигет, без обзира што немам родбине, али имам другара са којима сам овде провео лепо детињство - прича Драган Балаћ. - Моји преци у Сигет су се населили као солунски добровољци. Када се окупимо, евоцирамо увек исте лепе успомене. Сада нас обузме туга што је учионица празна, а некада нас је у једном одељењу у четири разреда било преко 40. Сви смо учили заједно, волели се и били добри ђаци, када смо после настављали школовање, јер смо имали изузетну учитељицу Катицу Јовичин. Ко је био неваљао добио је мало по туру, али то никоме тада није сметало.



За сеоску славу традиција постаје „Илиндански котлић”, надметање у кувању петловог паприкаша. Од поподнева до вечери кувале су 24 екипе из Сигета, Банатског Аранђелова, Мајдана, Чоке, Новог Кнежевца и других места. Од Евице Вранковић, једне од организаторки, сазнајемо да су овог пута петлови стигли из дворишта овдашњих домаћина. Поред паприкаша, било је јагњетине и прасетине с ражња, а све је пратило народно весеље, које се увече преселило под шатре. Штимунг су правили „Момци Буковице”, певачица Јелена и бенд „Кис”.

М. Митровић