Атријум за летње програме
ЗРЕЊАНИН: У зрењанинском Народном музеју оцењују да је година на измаку била успешна за ову установу културе. Обележили су 105 година постојања, као и 50 година
од пресељења у садашње здање, бившу Палату финансија. Лане су реализоване су 22 изложбе, а бележе и преко 44.000 посетилаца, бројне радионице, предавања, промоције књига и концерте. Установа се представила на међународном музејском фестивалу у Москви, као и на додели награде „Жива“ у Задру.
У оквиру пројекта „Градови у фокусу“ Министарства културе, овом музеју одобрена су средства за реконструкцију атријума, а радови ће се наставити ове године. Реч је о изузетном простору који се већ деценијама не користи, а идеалан је за летње програме, укључујући и позоришне представе.
- Прошле године отворен је реновирани део сталне поставке Ликовне збирке у којем су легати Уроша Предића, Тивадара Вањека, Паулине Сударски, Фридерике Бенде, Злате Марков-Барањи и Љубице Тапавички. Отворен је легат породице Варади, који представља салон-кабинет једне од угледнијих адвокатских породица која је кроз 19. и 20. век стално била присутна у јавном животу града - набраја виши кустос Народног музеја Сања Врзић, задужена за односе са јавношћу
У оквиру сталне поставке Природњачког одељења осавремењен је део који се односи на птице Војводине, где посебну целину чине предмети из две поклон-колекције Емила Гладића из Кумана и Владимира Омчикуса из Перлеза.
Најпосећеније изложбе прошле године биле су „Пази, снима се! – Век биоскопске културе у Зрењанину“, „Београдски атлас Јована Цвијића“, „Култура сећања: Ко не памти изнова проживљава“ и „Дела бечких барокних мајстора у Војводини“. У малом салону биле су запажене изложбе „Мода шешира“, „Банатска мала пруга“, „Изложба о Народном позоришту „Тоша Јовановић“ и археолошка изложба „Централни Балкан између грчког и келтског света“.
Ж. Балабан