Асфалт у главној улици

Радници суботичког „Војпута“ управо су завршили асфалтирање главне сеоске Улице Петефи Шандора, једне од три улице у селу, што је веома обрадовало све житеље. Улица је асфалтирана у дужини од једног километра, за шта је из општинске касе Чоке издвојено 13 милиона динара.

Поводом асфалтирања улице стотинак житеља једног од најстаријих села у северном Банату, које се спомиње још 1231. године, тим поводом приредило је пригодно славље, а гости су им били представници локалне самоуправе из Чоке.  -Верујем да нема места у Банату и Војводини да нема баш ниједан метар бетонског или асфалтног пута. То је било само наше село и зато смо сада сретни, јер је асфалт стигао пред наше куће након 785 година од када се село први пут помиње – каже Карољ Барна из Банатског Моноштора, заменик председника Савета МЗ Црна Бара, у чијем саставу је малено село.

Барна додаје да се до сада само у чизмама могло у кишном периоду отићи до центра где је једина продавница да се купе хлеб и основне намирнице.

- Изградња пута започела је крајем прошле године и прекинута је због временских услова, а окончана је сада, пресвлачењем асфалтне подлоге - наглашава председница Савета МЗ Црна Бара Александра Раичевић.

И преостале две улице Ослобођења и Омладинска, насуте су загашеним кречом из сенћанске шећеране, ломљеним асфалтом од поправке државног пута који пролази поред села и песком са оближњег ископа, тако да су се мештани најзад ослободили блата.

Председник чоканске општине Ференц Балаж, објашњава да се локална самоуправа старала да се побољшају услови живота у свим насељима општине Чока. - Нећу бити председник општине, после конститутивне седнице Скупштине општине, заказане за 9. јуни, ко ће бити то не знам, јер је већину одборника на последњим изборима добила је листа Српске напредне странке, а представници Савеза војвођанских Мађара чији сам члан биће заступљени у општинској власти, па ћемо трудити да се настави са изградњом инфраструктуре у руралним срединама. Средства су већ обезбеђена за неке пројекте у Чоки, Санаду и Црној Бари – каже Балаж.

М. Митровић

Некад бели лук, данас овце и пчеле

Пољопривредници Банатског Моноштора су некада били познати по производњи црног лука, посебно пре пола века када је село имало око 400 житеља, јер су подмиривали 10 одсто потреба бивше Југославије. Сада је у селу само стотинак житеља, најзаступљеније је сточарство јер место окружује око 700 хектара пашњака, који за испашу користе говеда и стада оваца, којима не смета нови пут којим одлазе и враћају се са пашњака, а у овом делу северног Баната све уносније је и бављење пчеларством.