Аеродром је тешко одржавати

 На недавној седници Савета Средњобанатског управног округа једна од тачака дневног реда било је уступање аеродрома за потребе хуманитарног центра, односно, констатовано је да постоји добра воља да се то учини. У управи аеродрома изненађени су најавом, јер су о свему сазнали из новина, а да пре тога нико није са њима разговарао на ту тему.



- Истина је да је овде био начелник Средњобанатског управног округа Душан Шијан, са делегацијом у којој су били и предстваници руске мисије из Ниша, али није било конкретних најава изградње центра за обуку. Због тога смо помало затечени – каже директор предузећа „Аеродром Зрењанин“ Маринел Гилезан.



Он напомиње да аеродром Ечка има изузетне потенцијале, али и да у њега треба много уложити, да би постао репрезентативан.

- Није проблем инфраструктра, ни потенцијал који аеродром поседује, чак ни доградња и опремање, али на њему треба да раде стручни људи, и то много особља, специјализованих служби. Има још аеродрома који су сређени, а немају оператера који би на њима радили. Одржавање у пуној функцији највећи је проблем – истиче Гилезан.



Нису до краја разрешени ни власнички односи. Објектом сада управља Аеро клуб „Зрењанин“, преко фирме „Аеродром Зрењанин“, на чијем је челу Гилезан. Аеродром поседује уз управну зграду хангар од 2.400 квадрата, висине преко шест метара. Ту су и два објекта, у једном се налази сервис опште авијације, а с друге стране су ресторан, учионице, падобранска секција... Аеродром је регистрован за авионе до 5,7 тона, а поседује и три дромадера који могу да се користе за гашење пожара и за потребе пољопривредне авијације.



Травната писта може да издржи и веће и теже летелице. Широка је 80 метара и наслоњена је на стару бетонску коју су правили Немци у Другом светском рату. И данас се користи дренажни систем који су Немци изградили.На аеродрому је, иначе, доста „паркираних“ авиона и једрилица, у хангарима, углавном у приватној својини, а има и летилица које су власништво Аеро клуба „Зрењанин“. Један гост из Швајцарске палио је своју машину и рулао пистом, али није желео да узлети. Ту је стационирано шест пилотских школа. Некада се управљало из контролног торња, сада то иде радио везом, а комплетан ваздушни простор води контрола у Батајници. Могуће је и ноћно летење. Годишње се овде оствари и до 6.000 сати налета, што нема ниједан мањи аеродром.



Ж. Балабан

 

Ветар у правцу писте



- Ово је једина писта на којој петнаест минута после најјачег пљуска нема капи воде. Аеродром је грађен у Другом светском рату и био је највећи немачки ван граница Рајха. Све је било пажљиво испланирано, свих 1.200 хектара површине. С друге стране, немате никакву препреку при долету, ни са једне стране. А када је на Сурчину пет дана за редом магла, овде се лети без проблема. У готово свим данима у години правац ветра је јасно одређен, у правцу са пистом. Они који лете знају шта то значи – напомиње Маринел Гилезан.