Зна се да се ништа не зна

(Од наше извештачице из Немачке)

 чији је мото у новонасталој ситуацији, изгледа, “само без панике, молим”.

Шта је све Меркелова у окрњеној ЕУ? Кризни менаџер, диригент под чијом би палицом Берлин могао добити још моћнију улогу, стожер за стварање нове европске идеје, политичарка у коју су сада упрте очи и оних који би да уђу и да изађу из ЕУ, кривац за одлазак Велике Британије, осовина на европском рингишпилу где су они који се возе од страха, узбуђења, а можда и радости већ затворили очи, чекајући да неко притисне дугме и спусти их на земљу – или само канцелар најмоћније земље ЕУ, чији се мандат завршава следеће године?

Меркеловој код куће, где се већ појављује захтев за референдумом по узору на Велику Британију, изгледа не цветају руже и нападају је и њени коалициони партнери и опозиција.

Десни популисти из редова Алтернативе за Немачку, партије којој је боље што је Европи горе, оптужују Меркелову да је својом политиком отворених врата за избеглице отерала Велику Британију из ЕУ, а камење на њу бацају и либерали, верни савезници њених демохришћана у послератној историји земље.

Један од најутицајнијих либерала Волфганг Кубицки, са немачког севера, оценио је “брегзит” даном европске политичке пропасти Меркелове и пребацио јој да би, у најмању руку, било више шанси да се Велика Британија задржи у ЕУ, да је она “потрошила само пола енергије” за промоцију останка Лондона у ЕУ, од оне коју је потрошила за смиривање турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

“Много тога се може замислити, али једна ЕУ без Велике Британије и са Турском, преоптеретила би људе у Европи”, сматра овај политичар либерала, партије којој је печат дао бивши шеф немачке дипломатије, покојни Ханс-Дитрих Геншер.

Меркелову нису поштедели ни из њене сестринске партије, баварске Хришћанско-социјалне уније на челу са моћним Хорстом Зехофером, који је много пута критички говорио о политици владе према избеглицама, па чак и претио судом ако се не ограничи улаз азиланата и избеглих, али и сопственом изборном кампањом на савезним изборима 2017. године.

Зехофер је у овом моменту одбио да јасно подржи Меркелову за њену четврту канцеларску кандидатуру у име њихових демохришћана и рекао да до избора има још годину дана, па да зато не може да одговори на питање да ли “брегзит” чини нужном њену кандидатуру.

Меркелову нападају и њени коалициони партнери, социјалдемократе, одакле, за разлику од ње пожурују одлазак Велике Британије и поручују Британцима да неће бити разговора о томе шта им ЕУ може понудити, и тврде, опет за разлику од ње, да је уместо гвоздене штедње, потребно трошење пара на инвестиције.

Шта у међувремену ради Меркелова, коју су Американци, према Викиликсу, назвали “тефлон” зато што не дозвољава да се проблеми лепе за њу, најбоље, можда, описује моћни таблоид “Билд”, који пише о њеном плану против “брегзитовског хаоса”, уз фотографију са састанка троје европских лидера: ње, француског председника Франсоа Оланда и италијанског премијера Матеа Ренција. Меркелова, изгледа, има план који би могао значити да велике државе-чланице ЕУ желе, као и у кризи евра, да после “брегзита” преузму команду.

Она је у Берлину примила Оланда, Ренција и председника Европског савета Доналда Туска и први сигнали “мисије нови старт”, могли би, како се оцењује, бити да Италија преузима улогу Велике Британије, а Туск постане продужена рука “тројке” у Бриселу.

Други део њеног плана је спречавање да се осталих 27 земаља, чланица ЕУ, поделе у свађалачке групе, а један њен блиски сарадник је овом таблоиду рекао да она наступа слично као и у кризи евра и да жели прво да види који се све сценарији могу отворити, а затим да доноси одлуке.

- Веома важно је да се сви “играчи” држе на окупу и да се не сигнализује никаква несигурност на тржиштима и у политици - рекао је један њен неименовани сарадник.

Важан део њеног плана је, како сазнаје овај таблоид, да се за сада одустане од великих “бравура”, које међу грађанима и онако немају већину.

Сама Меркелова је после састанка само кратко рекла да Немачка, Француска и Италија желе заједнички да дају предлоге, како би ЕУ дали нови импулс и заједно са својим гостима поручила Великој Британији да у процесу изласка “не губи време”.

У Немачкој, где до избора има још годину дана, изгледа као да је предизборна кампања подстакнута “брегзитом” већ почела, а да су супротне изјаве чланова владе о истим питањима означиле почетак краја владе велике коалиције у Берлину.

Меркелова у препознатљивом стилу – технократски и без пуно емоција – говори о “брегзиту”, а о својој канцеларској кандидатури за сада ћути, док из редова социјалдемократа, помињу најмање четири-пет имена политичара, потенцијалних канцеларских кандидата.

Да ли ће се Меркелова, коју сада нападају у њени политички истомишљеници и противници поново кандидовати за канцелара, отворено је питање. Док једни тврде да је пре избегличке кризе и “брегзита” било јасно да ће она бити тај кандидат, други кажу да је, међутим, тек сада јасно да се она мора кандидовати, како би ЕУ и Немачку поново стабилизовала и да би све друго била само катастрофа.

Радмила Лалић

Земље западног Балкана различитом брзином у ЕУ

Немачка канцеларка Ангела Меркел, поводом Самита о западном Балкану у понедељак у Паризу, који је наставак берлинског процеса, истиче да земље региона имају ервопску перспективу која је повезана са очекивањима шта морају побољшати у разним областима. Она је, у недељној видео-поруци објављеној јуче на сајту немачке владе, рекла да види европску перспективу различите брзине за земље западног Балкана, наводећи да су Хрватска и Словенија већ чланице, да су друге започеле преговоре, а да је Босна и Херцеговина недавно предала захтев за чланство. „Ти кораци су увек повезани са нашим очекивањима шта се мора побољшати, посебно у владавини права“, нагласила је Меркел. Она је подсетила да је Берлински процес успостављен са циљем подстицања међусобне сарадње у региону, као и приближавање западног Балкана ЕУ.