Земље региона да се удруже попут Вишеградске групе

суштина је Стратегије коју су организације цивилног друштва региона представиле у Бриселу, преноси Еуроактив.Смернице је у понедељак представила Група за јавно заступање западнобалканске шесторке, односно иницијатива западнобалканских организација цивилног друштва, међу којима је и Европски покрет, која има за циљ олакшавање и убрзавање интеграције целог региона у ЕУ.

Иако је проширење пало на листи приоритета ЕУ, Западни Балкан и даље тежи да постане део уније, пише Еуроактив.У стратегији, која је представљена јуче у Бриселу, наводи се да би земље Западног Балкана требало да промене већ креирану слику о себи, те да заједно утичу на чланице ЕУ и Европску комисију да се процес проширења убрза.



Али, до коначног циља да Албанија, БиХ, Србија и Косово, са којим ЕУ засебно разговара о приступању, те Македонија и Црна Гора уђу у ЕУ постоје значајне препреке, наводи се у тексту Еуроактива.Подсећа се да су председник Европске комисије Жан Клод Јункер и комесар за проширење Јоханес Хан, када су именовани 2014. године, рекли да неће бити нових чланица уније пре 2019. године.



И други глобални проблеми, попут финансијске и избегличке кризе, Брегзита и климатских промена померили су проширење за европске агенде.

Такође, због пораста популизма и негативне перцепције о региону, многе земље ЕУ не би желеле да виде регион у Унији.Стратегија зато има за циљ да преокрене негативну слику региона и представи проширење као лек за многе изазове пред којима се унија налази.



То би укључило и таргетирање многих утицајних тинк-тенк организација и ЕУ држава које су нарочито супротстављене новим чланицама, док би други фокус био да се обнови поверење у земљама Балкана.Кад је реч о узорима, стратегија помиње Вишеградску групу (Чешка, Словачка, Пољска и Мађарска), која је формирана раних деведесетих година, а све четири земље су 1. маја ушле у ЕУ.



То је јасна стаза коју и земље Западног Балкана треба да прате.У стратегији се слабо помиње Хрватска, будући да се четири земље Вишеградске групе у ЕУ налазе десет година, док се Хрватска још суочава са почетничким проблемима.Стратегија такође предлаже продубљивање економске и културне сарадње са земљама Беленлукса и Вишеградске групе.



Стратегија, прва те врсте у региону на којој се радило годину дана, позива и земље Западног Балкана да се уједине и оснаже дијалог са Бриселом и земљама чланицама кроз један глас.На догађају на коме је представљена стратегија говорио је генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић, посланици ЕП Едвард Кукан и Јо Лајнен, директорка за Србију Генералног директората за проширење Европске комиисје Катерине Вент, као и Јелица Минић из Европског покрета у Србији.



Свилановић је навео да се Западни Балкан суочава са изазовом да придобије срца европских грађана, а да се потом нада да ће утицати на националне лидере и оне који одлучују.Кукан оцењује да је даље проширење ЕУ сада теже, не само због унутрашњих криза у Унији, већ и због досадашњих интеграција. Његова земља, чије приступање би Балкан могао да копира, била је “срећна што је на време стигла на журку”, рекао је.



Кетрин Вент пружила је региону разлог да се нада, преноси Еуроактив, инсистирајући да су проширење и интеграција сада релевантнији него 2009. године.



(Танјуг)