За исти посао и зарада иста жени и мушкарцу

 за побољшање положаја жена. Била је у Суботици, Бачкој Тополи, Чоки, данас је у Београду и Новом Саду. У разговору за „Дневник“ каже да су постсоцијалистичка транзиција и светска криза 2008. највише погодиле жене. Зита Гурмаи, која је више од десет година председница форума жена Партије европских социјалиста наводи и да је транзиција пуно новаца закинула образовању, или укупној социјалној грани у којима махом раде жене. Оне су према њеним речима оштећене и када је реч о висини зараде, јер се њима за исти посао иплаћује мање него мушкарцима. Сматра да на решавању тог питања политичари треба још пуно да раде.

Да ли сте раније били у Србији и колико сте упознати с положајем овдашњих жена?



– Деда ми је рођен у Војводини, код Кикинде. Он је говорио српски на нивоу матерњег језика и уверена сам у то да народи регије треба да сарађују. Упозната сам с положајем Српкиња не само због тога што сам боравила овде више пута, него и због тога што са пријатељицама Српкињама често разговарамо о сличностима у положају жена регије. С њима, као и женама других држава радимо заједно у једној струковној организацији већ 20 година. У  Европском парламенту, као потпредседница одбора за женска права била сам задужена за извештај о положају жена са Балкана. Имам осећај да је и у Србији модернији приступ према женама, али још има тешких проблема. Ти проблеми су разлике у платама жена и мушкараца, насиље над женама, али и то што нема довољно вртића и обданишта, који би омогућили жени да се врати на тржиште рада. Осећам да ни српска влада не ради довољно на тим питањима. Мислим да би у томе помогла победа коалиције ДС-а „За праведну Србију“, јер од пет потпредседника ДС-а три су жене, које су се обавезале за побољшање положаја жена у Србији. Само та држава може да буде успешна, која ради за све.



У односу на државе западне Европе како оцењујете положај жена у европским државама у којима је дошло до промена система и које су прошле кроз транзицију? Да ли је то побољшало или погоршало њихов положај?



– Има још посла и у земљама Западне Европе, али несумњиво у њима је положај жена бољи и због тога је и атмосфера у друштву боља. У регији се, међутим, највише новаца закида управо областима у којим махом раде жене, попут просвете. Примера ради, влада мађарског премијера Виктора Орбана од 2010. ни једном није повећала плате запослених у вртићима, које не достижу ни онај минимум који је потребан за егзистенцију. Због тога мађарска левица, слично српској левици, води кампању за подизање плата. А за то би постојала могућност да је мања корупција у десничарским владама. Ниске плате спречавају економски развој и доводе до миграције младих. Њихова миграција не погађа само породице, него дугорочно доводи и до краха пензионог система.



Према вашој оцени да ли жене у ЕУ са истим шансама могу да граде своју пословну и политичку каријеру као мушкарци?



– ЕУ покушава да подстиче једнаке шансе, али још постоје велике разлике. Пуно пута се, рецимо, дешава да су мушкарци на руководећим местима и тамо где махом раде жене. Странка европских социјалиста, која уједињује европску левицу, бори се да и у руковођењу великих предузећа буде у односу на мушкарце бар минимална пропорционална заступљеност жена. То не би служило само као за пример, него би било добро и за фирме. Многа истраживања показују да фирме у којима у руководству има више жена, остварују већи профит.

Жене и у политици морају да се изборе са многим стварима како би биле сматране партнером. Ангела Меркел се борила 20 година да је схвате озбиљно, у мађарском парламенту и данас посланици деснице често добацују посланицама у стилу „шта попујеш, плавушо“. Тако нешто је незамисливо у Немачкој. С друге стране, без обзира на то што је Мађарска чланица ЕУ, она на многе ствари тамо нема утицаја. Тако ни на то што у мађарској влади немамо ни једну министарку. Такво срамно стање постоји још у владама девет држава света од близу 200 земаља. Значи Унија помаже у многим стварима, али не решава све. Зато је важно да народи траже одговорност од својих политичара и за представљање проблема жена.



У Србији је актуелна тема насиље у породици којем су пре свега изложене жене. Каква су искуства у ЕУ и у Мађарској?



– Јако је важно то да је Србија по том питању направила више правних корака, али то по себи још није довољно. Треба и власти да схватају озбиљно ове ствари, јер ако се понашају одбојно, жене радије не пријављују проблеме. Стручњаци развојног програма Уједињених нација су устврдили да само десетина жена пријављује насиље. И ту у статистичким подацима постоји један парадокс. У Шведској, примера ради, статистика бележи већи број пријављених случајева насиља над женама, али то не значи да је у тој држави више таквих случајева, него је знак да жене смеју о томе да причају властима, јер друштво неће да их окривљује због тога што су „породичне ствари“ изнели јавно. ЕУ пуно ради на тим питањима, али и у Унији је важан однос владе појединих држава према насиљу. Десничарски мађарски парламент већ две године не усваја Истанбулску конвенцију Већа Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Кажу нема новаца, али истовремено у родном месту председника владе изградили су фудбалски стадион, какав је последњи пут направио диктатор Чаушеску у свом родном месту. За помоћ жртвама насиља увек треба да буде довољно пара, јер жртва ће бити до краја живота психички уништена, ако не сме да говори о томе, јер ће бити окривљена да је сама крива за насиље.



У једном вашем интервјуу сте рекли да за исти посао би требало да припада иста плата за оба пола. Према вашем мишљењу због чега постоји разлика у плати мушкараца и жене за исти посао?



– Друштво очекује скромност од жене па кад она тражи повећање плате, биће обележена као каријериста. С друге стране, с обзиром на то да нема довољан број обданишта, многе жене су превише одвојене од посла, а касније, кад се врате на своју ранију позицију, потребно им је време да тај застој надокнаде. Опет, многи послодавци немају поверења према жени с децом. Сматрају да она непотребно остаје код куће кад је дете болесно. Зато је потребан другачији приступ, јер је интерес друштва да жене ускладе посао и породицу. Жене с децом не треба да имају мање плате од својих колега. Политика мора да ради на томе да друштво буде праведно и у том свом сегменту. 



Ержебет Марјанов