Успех ил крах сасвим необичне шампионка обичних Aмериканаца

Њен животни пут умногоме је остварење "америчког сна".Најпознатија женска фигура америчке политике и формално је кандидатуру за председничке изборе 2016. године, објавила априла 2015, и то тезом да јој је намера да буде "шампион обичних Американаца".

У стварности, међутим, она ни по чему, осим можда самим рођењем, није представник оног што би се могло доживети као просек савремених САД.

Хилари, старија кћерка Хјуа Родама, власника невеликог предузећа текстилне индустрије, рођена је као Хилари Дајен Родам, октобра 1947. године у Чикагу. Одрасла је Парк Риџу, предграђу Чикага.



По свему што знамо, неку врсту политичке амбиције показивала је од најранијих дана. У Парк Риџу, Хилари је била пример ученице која се бави низом пратецћих активности карактеристичних за наглашено амбициозне. Тако се посвећено бавила спортом (пливање и бејзбол), била је ако не најбоља онда једна од најбољих ученица, активна и у школском листу и ђачким саветима.



Већ у раним тинејџерским данима она волонтира као опредељени присталица Републиканске партије. Интересовање за политику, макар на тој страни, вероватно је плод проконзервативних ставова њеног оца.

Политикологија је њена тема и током школовања на колеџу Велсли, приватном и престижном. Наводно је већ тада, поступно, започела њена политичка преорјентација. Како било, године 1968. Она учествује на Националној конвенцији Републиканске странке, а изгледа је била и њихов стипендиста.

Ако је веровати накнадним тумачењима, за демократе се определила, баш тих година, под утиском афере Вотергејт, рата у Вијетнаму и наравно убиства Мартина Лутера Кинга.



Завршила је Правни факултет Универзитета Јејл, где је током студија упознала и супруга Била Клинтона, потоњег, у два мандата, председника САД (1993-2001). За Била Клинтона удала се 1975. године.Године 1977. запослила се у адвокатској канцеларији Роуз.Као адвокат била је специјализована за заштиту ауторских права односно интелектуалног власништва. Национално гласило правника САД уврстило ју је више пута међу 100 најутицајнијих америчких адвоката, а предавала је и право на Универзитету у Арканзасу.



Пошто је њен супруг изабран за гувернера Арканзаса, преселили су се у Литл Рок. На тој позицији Бил Клинтон налазио се од 1983. до 1992.

Након што је изабран за председника САД, Клинтон ју је именовао за председницу Савета за реформу здравства. Залагала се за модел који би довео до општег здравственог осигурања, што није наишло на подршку, након чега се повлачи из круга јавних сарадника председника Клинтона.



Ипак, током председничких мандата свог супруга, оглашавала се на тему Блиског истока, Северне Ирске, и посебно бивше Југославије. У том смислу заговарала је оружану интервенцију против босанских Срба. За њен боравак у Босни 1996. везан је и један гаф, када је тврдила да је била изложена снајперској ватри, иако је тада рат у БиХ увелико окончан.



Посебно је била активна у заговарању војне интервенције против СРЈ 1999. године, док је годинама касније свој однос према Косову описала као више лично него спољнополитичко питање.Крајем 1998, када се њеном супругу ближио крај другог мандата, јавности је обелодањена "афера Левински", секс скандал њеног супруга и једне службенице његовог кабинета, која је за њу, како ће се испоставити, била вероватно и кориснас, јер је својим уздржаним реакцијама и уопште држањем током те афере задобила неподељене симпатије америчке јавности.



Од новембра 2000. године била је сенатор државе Њујорк, а реизабрана је 2006, да би је Барак Обама кад је постао председник именовао за државног секретара.Према једном истраживању Галупа, тада је имала подршку чак 62 одсто грађана САД. На позицији 67. државног секретара САД налазила се од јануара 2009. до фебруара 2013.



У склопу мини турнеје по региону, октобра 2012. године, кратко је боравила у Србији и том приликом изјавила да неће бити притисака на Србију да призна Косово, али је и у Београду, а претходно и у Приштини, рекла и да се "о статусу, суверенитету и територијалном интегритету Косова не може расправљати".



Председник Обама је децембра 2012. уместо ње на место државног секретара поставио Џона Керија, јер се испоставило да Хилари има озбиљне здравствене проблеме, што је била тема и током ове председничке кампање.Актуелни изборни циклус други је покушај Хилари Клинтон да уђе у Белу кућу, претходно, у трци за председника 2008. године, у надметању за кандидата Демократске странке за председника САД, изгубила је од Барака Обаме.



Ако буде изабрана на сутрашњим изборима биће прва жена на челу САД.

(Танјуг)