Трампови завереници из Западне улице

у Трамповој кули на Менхетну, у ходнику испред лифта, стоји човек с портфолијом под мишком. У потпису фотке је наведено да је дотични један од главних менаyера финансијске компаније Голдман Сакс, именом Yери Кон, а цео призор упућује да је у зграду и уједно седиште од 20. јануара новопеченог америчког председника – дошао послом. С обзиром да је остатак планете још увек – било славио, било разбијао мамурлук, то је био још један доказ да новац никада не спава. До те мере, да док су некада по теоријама завере као владари из сенке овог света били апострофирани Јевреји, слободни зидари, језуити, бољшевици (сетимо се Макартијеве Америке), данас то “један на један” важи за ову инвестициону банку на њујоршкој адреси у 200. Западној улици.

Додуше, у једном тренутку “тајни центар моћи” преселио се на најстарији амерички универзитет. Харвард је, наиме, испродуковао седам председника САД, све до Yорyа (Дабљу) Буша и потоњег Барака Обаме, као и многе медијске величине и министре попут Хенрија Кисинyера. Исти шеф дипломатије за вакта Ричарда Никсона је трасирао дугорочни пут најмоћније силе у 20. веку и права је икона реалполитике тј. ширења америчке империје. Доказ да је, међутим, америчко царство данас већ прешло свој зенит, јесте изговарање Хилари Клинтон, поражене Трампове противкандидаткиње на председничким изборима у САД, која је свој пораз објаснила наводним утицајем Кремља на резултате гласања (због хаковања електронске поште и базе података Демократске странке). Питање је, међутим, да ли би данас неко озбиљан могао да поверује да су хакери, па макар били и руски, задовољавајуће тумачење у креирању актуелних главних трендова у свету, а у којима је неко други а не САД – главна мирођија у чорби.



Сам победник избора Доналд Трамп, клео се у друштвене мреже и Твитер као алатке којима су његове поруке заобилазиле ненаклоњене му мејнстрим медије и погађале право у мету - будећи енергију широког слоја бирача ајфон генерације које је успео да придобије. Уочљиво је, међутим, да су људи које је уврстио у свој председнички тим све саме парајлије и милијардери, капиталисти из света мултинационалног бизниса, уз додатак искусних војника – генерала – који ће се бринути за безбедност нације тј. њеног капитала. Једном речју, иза Трампа стоје паре, велике паре, и њихови овоземаљску путеви. А где су паре ту је одмах и Голдман Сакс, мултинационална финансијска компанија која послује пре свега са институционалним клијентима и има чврсте позиције на њујоршкој берзи у Волстриту.



Тако је Стивен Бенон, шеф за стратегију у Трамповој кампањи дошао из Голдман Сакса, док ће наречене банке човек Стивен Мнухин бити задужен за финансијски ресор у новој администрацији. Његови претходници на тој позицији били су такође голдмансаксовци: Хенри Фаулер (код Линдона Yонсона), Роберт Рубин (човек од поверења Била Клинтона) и Хенк Полсон (у време Буша Јуниора). Ова тројка довољно указује да је Голдман Сакс нека врста идеолошког везивног ткива које уједињује и републиканце и демократе.



И сама Хилари Клинтон је у својој кампањи потрошила њихових милион долара. Ако се потом баци поглед с друге стране ведуте Менхетна, постаје још јасније колика је глобална мрежа Голдман Сакса и њен утицај у свету. Тако су некадашњи банчини људи били Марк Карнеј, гувернер Енглеске банке, Марио Драги, шеф Европске централне банке, Жозе Мануел Барозо, некадашњи председник Европске комисије (сада је у Голдман Саксу Интернешенал); Романо Проди је директно из ГС-а својевремено засео у фотељу премијера Италије, а Роберт Зелик доспео на чело Светске банке.              

Одакле ова свеприсутност? Голдмансаксовци с обзиром на своје порекло знају како се “праве паре”, што је у овим економски тешким временима и те како на цени. Подржава их пракса: не само да раде с одабраним клијентима - владама САД, Кине,

Русије, са Еплом, Фејсбуком, Фордом, Бритиш петролеумом… с којима одржавају поверљиве односе и не воле да се експонирају у јавности, него успут и лепо зарађују на берзи шпекулишући за свој рачун често и иза леђа самих клијената. Многи критичари их оптужују да су захваљујући нашминканим извештајима о грчком јавном дугу, под притиском поверилаца Атину бацили на колена.



И док је тој истој банци амерички Трезор 2008. дотурио појас за спасавање у виду кредита на терет пореских платиша (који је, додуше, враћен), Грчка се и дан данас грчевито бори за опстанак под бременом отплате доспелих рата и принудне штедње. У време берзанског слома 2008. због Обамине подршке банци се говоркало о “Голдмановој влади у Вашингтону”. Продавали су “затроване” финансијске производе засноване на ризичним хипотекарним кредитима, које су сами исфабриковали – обезбедивши код агенција за оцењивање рејтинга да им доделе најбољу оцену „А+А+А”.



Наравно, мит о успешности и чињеница да су се кола сломила по леђима лаковерних малих улагача, омогућио им је да све то прође, па чак и то што су шпекулисали против властитих производа на берзи. Пре изласка на берзу Голдман Сакс је била мала пословна банка за саветовање клијената и није се бавила непријатељским јавним преузимањима или сличним подухватима. Али у време када се кредит могао добити и на име кућног љубимца, компанија је оптуживана за “вампирско сисање новца уместо крви”. Време “лаке лове” и јефтиног новца данас је дефинитивно прошло и следи нови заокрет. Какав, и да ли то Трамп уопште зна, ускоро ће бити јасније.



Њихова умреженост и  снажни лобији широм света, преплитање интереса са доносиоцима одлука у турбокапиталистичком свету – све то делује као какво природно срастање новца и моћи чија сврха је стицање још новца и још моћи. Али упркос свим њиховим морално сумњивим работама, голдмансаксовско жонглирање парама уопште није било незаконито. Великом већином њихове успешне процене о исплативости улагања и отварање нових тржишта широм планете плод су поред тачне аналитике и чињенице да имају “информацију више”, ма шта то значило. Они су, једноставно, оличење духа времена: неписаног друштвеног уговора између грађана и крупног капитала који је на снази – парајлије боље знају с парама од државе, она не треба да се меша. Социјалистичка идеја, напросто, у овом тренутку не представља реалну алтернативу.



Због тога Голдман Сакс остаје верни сарадник политичких налогодаваца широм земљиног шара – зарад чијих каријера шацује изгледе за профит у условима глобалног протока капитала. Више опортунисти него завереници, у Трамповој администрацији ће бити не само део, него и само тврдо језгро режима. А свету би било боље да се припреми за неки њихов хокус-покус на Волстриту.       

Реља Кнежевић