Суд у Загребу поништио пресуду Степинцу

 који је 1946. осуђен  на 16 година затвора и присилног рада те петогодишњи губитак политичких и грађанских права.

Степинац је био одан усташком режиму Анте Павелића, а под знаком питања је његова улога и одговорност за живот многих Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, коју би требало да испита мешовита комисија састављена од представника СПЦ и Католичке цркве, уз посредовање Ватикана.

Одлуку Суда је образложио судија Иван Турудић, пренела је Хина.

Ревизију је затражио надбискупов нећак Борис Степинац који је раније најавио да ће дати изјаву након објављивања одлуке.

Образлажући пресуду судија Турудић је рекао да је пресуда Алојзију Степинцу из 1946. поништена је јер "грубо крши садашња и тадашња основна начела материјалног и процесног кривичног права цивилизованог дела човечанства".

Турудић је казао да пресуда "монтираног политичког суђења Степинцу", између осталог, "крши начело права на поштено суђење, жалбу и образложену судску одлуку, као и начела забране присилног рада, владавине права и правне државе".

Додао је да је за илустрацију карактера и утврђеног да се ради о монтираном политичком процесу довољно прочитати неке делове записника са суђење из којег, на пример, како је рекао, произлази да су углавном спровођени докази којима "инструирани сведоци тужилаштва терете оптуженика о чему у стварности није одлучивало судско веће него "комунистички тужитељ Јаков Блажевић".

"Пресуда једино у односу на оптуженог Степинца није образложена нити у одлуци о кривици ни у одлуци о кривици нити у одлуци о казни. Само су поновљени и онако уопштеи наводи оптужнице...", казао је Турудић додајући да је циљ била "освета кардиналу Степинцу, морална дисквалификација њега и католичке цркве".

"Основна кривица која се Степинцу ставља на терет је чињеница да је у време НДХ био загребачки надбискуп. Сам се запитао тоеком суђења - па шта је требало учинитии?. Отићи у шуму или побећи у Лондон. Он се одлучио да остане са својим народом с којим је био и за време југосваленске монархистичке диктатуре и за време Титове комунистичке диктатуре", рекао је судија Турудић.

Казао је и да је Степинцу у затвору нуђено потписивање формулара за тражење помиловања што он није желио да учини пристајући једино на обнову поступка пред независним судом или на поништење пресуде.

"Након 70 година његова је воља испуњена од хрватског суда у слободној хрватској држави и зато ова пресуда нема само појединачни него и дубоки значај за историју хрватског народа", закључио је Турудић.

Иначе, ревизија ове пресуде омогућена је изменама закона из 2009, који предвиђа да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупорабом политичке моћи.

Према тим одредбама, наиме, могуће је затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.

Ако се утврди да је ревизија основана суд ће, по слову закона, "пресудом поништити у целости или деломице побијану одлуку у изреци о кривичној одговорности", а против одлуке већа жупанијског суда подноситељ ревизије и тужилац имају право жалбе Врховног суду.

Степинац је пре пар година прогласен блажен, а затим је Ватикан покренуо његову канонизацију чему се, међутим, успротивила држава Србија и Српска православна црква.

Након низа сусрета представника српске државе и Цркве са званичницима Ватикана и сусрета председника Србије Томислава Николића, прошлог септембра, са римским папом Фрањом тај поступак канонизације је привремено обустављен, а истовремено је формирана комисија СПЦ, Хрватске католичке цркве, која би уз посредовање Ватикана требало да утврди чињенице о животу и делу Степинца, који се сматра одговорним за многе жртве Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату.

 

 Класић: Поништавање пресуде Степинцу ништа не мења



ЗАГРЕБ:  Хрватски историчари поздрављају одлуку Ззупанијског суда у Загребу да поништи оптужујућу пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. и истичу да је то био монтирани политички процес, док Хрвоје Класић сматра да то ништа неће променити, па ни у актуелним разговорима у Ватикану, а ни у обичној јавности.



  "Они који су сматрали Степинца светим то ће чинити и даље, а они који су га сматрали кривим наставиће то да мисле", сматра Класић и наглашава да је суочавање с прошлошћу, које је у подлози проблема, јако важно и да то треба да се заснивана на "хладном научном истраживању", а не на, како је рекао, јавној политизацији тих питања.



Класић, наиме, сматра да је суђење Степинцу било једно од бројних суђења широм Европе након Другог светског рата које је имало наглашену политичку димензију, од суђења француском маршалу Патену , преко суђења колаборационистима у Британији и Норвешкој, до Нирнбершког процеса у Немачкој.



Напомиње да нема детаљног објашњења о укидању оптужујуће пресуде, али сматра да "поништење није Степинца прогласило невиним него је утврдило да је у процесу дошло до грешке".

"Зато то поништавање практично ништа неће променити нити у актуалним разговорима у Ватикану ни у обичној јавности", навео је Класић, пренела је Хина.



Иначе, вест да је Ззупанијски суд у Загребу поништио оптужујућу пресуду кардиналу Степинцу није се нашла у "хедовима" хрватских електронских медија, а изостала су и реаговања државних званичника.

Историчари у чуду постављају питање зашто захтев за поништење оптужујуће пресуде из 1946. Степинцу није подне раније јер је, како кажу, за то постојало законског основа.



Данашње поништавање пресуде Степинцу дошло је само неколико дана након што је у Ватикану одржан први састанак мешовите комисије СПЦ и Хрватске католичке цркве која, уз поредовање Ватикана, треба да утврди историјске чињенице о лику и делу Степинца с обзиром на то да је Римокатоличка црква покренула његову канонизацију, а томе се противи СПЦ.



СПЦ и српски народ сматра да је Степинац био слуга усташког режима Анте Павелића и да је одговоран за живот многих Срба, Јевреја и Рома.

Академик Фрањо Шањек сматра да је укидање пресуде оправдано јер је и раније било довољно доказа да је Степинац радио све што је могао да помогне свима који су у невољи, у Хрватској и у Ватикану.

Католичка црква слала је те документе тоеком Другог светског рата у Ватикан и они су касније објављени у ватиканским и хрватским часописима. Због тога је Степинац био у лошим односима с Павелићем, каже Шањек.



Он сматра да је пресуда Степинцу била резултат историјске освете комуниста, а након што је Тито дошао у сукоб са Стаљином и окренуо се Западу променио је однос према Степинцу, па је он пуштен кући.



Историчар, Јуре Кришто је у чуду због чега поништење оптужујуће пресуде није раније покренуто будући да је већ више година постојала законска могућност за то.За њега је посебно важно да је покренуто барем сада, јер и најновија хајка на Католичку цркву и Степинца мотивисана његовом осудом на комунистичком монтираном процесу.



Изразио је наду да ће удружења цивилног друштва сада покренути поништење осуда таквих истих судова многобројним свештеницима и културним радницима.Политолог и политичар Здравко Томац, који је својевремено био саветник у кабинету Јакова Блажевића, који је био тужитељ на суђењу Степинцу, рекао је Хини да је његов утисак да његов шеф никад није преболио то што је био Степинчев тужитељ.



"Разговарао сам с Јаковом Блажевићем о томе и могу рећи да сам стекао утисак да он никада није преболео то што је био тужитељ и што је учествовао у том монтираном процесу, иако се више пута покушао оправдати“, казао је Томац.



Иначе, Томац сматра да је поништавање пресуде Степинцу важно не само зато да се каже истина о том процесу, него и због актуалних збивања у којима Хрватску из Србије, али из саме Хрватске, оптужују за "неоусташизацију".

(Танјуг)