отворени смештајни пункт са избеглицама, највећим делом из Сирије, који чекају на одобрење за улазак у Мађарску, објавио је данас Радио Слободна Европа (РСЕ).
Избеглице се на Келебији задржавају по неколико дана, а затим им се дозвољава улазак у Мађарску, наводи РСЕ.
Како Радио са седиштем у Прагу незванично сазнаје, у неформалном кампу иза келебијског прелаза, смештеном под ведрим небом и ограђеном жицом, већином се налазе породице које већ неког имају у ЕУ, те је ово начин да се повежу, док приступ кампу имају само УНИЦЕФ и Лекари без граница.
Свакодневно пристижу нове, не тако бројне групе, које су претходно извесно време провеле на аутобуској станици у Суботици, где је никао дивљи привремени избеглицки смештај.
Призор на суботичкој станици очит је доказ да је избегличка рута поново преусмерена ка мађарској граници, тврде и волонтери разних хуманитарних организација које брину о овим људима, пристиглим из Авганистана, Пакистана, Сирије, Марока..., наводи РСЕ.
О избеглицама на суботицкој станици брине више волонтера, а једна од њих је и Ива Исаков из новосадског Центра за интеграцију и толеранцију, који помаже избеглим лицима у партнерству са УНИЦЕФ-ом.
Ива Исаков каже да мигранти могу границу прећи на такозваним транзитним капијама, мимо граничног прелаза, уз сагласност полиције.
"Постоји легална процедура са стране Мађарске, на транзитним капијама, код граничног прелаза Хоргош 1 и Келебија, за лица која желе да добију азил у Мађарској и која могу на ту капију да се јаве. Међутим, због великог броја људи на тим капијама, уведене су квоте, које су доста мале, и због тога сад велики број људи чека на тим границним прелазима", каже она.
Избеглице бораве на перонима и око станице по неколико дана, чекајући шансу да дођу до границе, односно пређу преко, а понеки су то вец покушали више пута, али неуспешно.
Ахмед Хусеин из Авганистана каже да жели у Немачку и са пријатељима чека прилику да илегално пређе границу, јер легално, каже, никако није могуће.
"Има превише полиције, и мађарске и српске, а и тешко је проћи поред њих. Легално, међутим, никако не можемо, и зато чекамо
Морали смо да напустимо своју земљу због рата и талибана. Они упадају у наше куће и убијају све на које наиђу. Ја имам 16 година и да сам остао тамо, морао бих ићи у рат, и зато сам напустио Авганистан", прича он.
Амир Кан из Кабула је грађевински инжењер и неколико година је радио у страним фирмама, али је због рата напустио и посао и Авганистан. На пут је кренуо пре пет месеци, а већ 10 дана чека близу мађарске границе.
"Желимо да пређемо у Мађарску. Након тога можда Немачка, Француска, било која земља. Неколико пута сам покушао да пређем, али није могуће, јер има много полиције. А већ смо веома уморни, спавамо овде на станици вец данима", каже Амир.
Са њим је и његов пријатељ Надир, студент стоматологије, који жели да у Италији настави школовање.
Тренутно у целој Србији постоји слободно неколико хиљада смештајних места, али их мигранти ипак не користе, јер не желе да остану у Србији, закључује РСЕ.
(Танјуг)
