Репчекова: Недостаје снажнија мотивација за ЕУ

 која нису увек усклађена. За то време јавност у Србији треба да има на уму да је приступање Унији процес у коме није важно шта ЕУ очекује од Србије, већ оно шта Србија очекује од себе саме.

Словачка је годинама једна од успешнијих прича у Европској унији. Како објашњавате тај успех?

- До успеха нисмо дошли једноставно. Били смо у неповољнијем положају у односу на државе у окружењу које данас чине Вишеградску четворку – наше комшије Мађарску, Пољску и Чешку Републику. Морали смо да притегнемо каиш и вредно смо радили да бисмо стигли тамо где смо данас. Имали смо снажну мотивацију, а управо то је оно што Србији помало недостаје. Јер Влада се јасно изјашњава у прилог ЕУ, али то се не чује у разговорима с људима на улици, у кафанима, не осећа се мобилизација која би показала да српско друштво заиста жели да постане део ЕУ.  

Шта Србија може да научи  из својеврсног словачког привредног чуда?

- Где има воље, постоји и начин. Словачка је после одвајања од Чешке Републике била држава из које је тешка индустрија везана за војну опрему била фактички елиминисана одлуком тадашњег председника државе Вацлава Хавела. Били смо у тој области велесила, али свега тога смо морали да се лишимо, да комплетно преоријентишемо нашу производњу. Увели смо нове технологије, и реконструисали индустрију у потпуности.

Друга ствар је иновативност. Отворили смо се новим идејама и компанијама, фокусирали на нове технологије у комбинацији са стручношћу наших радника. Данас је Словачка титан аутомобилске индустрије, привукли смо стране инвестиције кроз отварање фабрика аутомобила. Израђујемо највише аутомобила по глави становника у свету. Имамо већ четири фабрике – Пежо Ситроен, Фолксваген у Братислави, КИА у Жилини, а најновија је Јагуар Ландровер у Нитри.

У каквом расположењу Словаци дочекују преузимање шестомесечног председавања ЕУ?

- Председавање у Савету ЕУ сматрамо великим изазовом, јер је то први пут да Словачка председава овим Саветом. Истовремено то председавање долази у периоду у коме је ЕУ, али и Европа уопште, изложена тешким искушењима: мигрантској кризи, недавној финансијској кризи проистеклој из проблема које је имала Грчка, а којој је претходила и економска криза која још има утицај на економију појединих држава. Суочавамо се и са таласом тероризма, који је преплавио Европу – од Париза и Брисела до најновијег у Истанбулу. Резултат референдума у Британији је још један изазов. Словачка ће наредних шест месеци бити медијатор, посредник или модератор, који има задатак да координира становништа и да их приближава, јер нису ставови 28 држава које чине ЕУ увек међусобно у потпуном складу. То је наша главна улога и оно што нас очекује од 1.јула.

Шта можемо очекивати од преговора за приступање Србије Унији до краја 2016. године?

- Ово је пре питање за српску Владу, а не за словачку. Желим да нагласим да приступање ЕУ није циљна линија на атлетској стази, на којој се све завршава. Управо је супротно, а то је уосталом рекао другим речима и премијер Вучић у недавном обраћању јавности: није важно шта ЕУ очекује од Србије, већ оно шта Србија очекује сама од себе. Реформе које се односе на поглавља 23, 24 и друга, која се тичу животне средине, пољопривреде, науке, истраживања итд, уздижу српско друштво на виши ниво. Чак и сам процес реформисања и испуњавања акционих планова који  се односе на одређена поглавља има маркантне резултате у животу држављана Србије. Овим реформама се наставља демократизација друштва, а људи се осећају сигурније и боље у многим областима.

Како бисте оценили садашње стање билатералних односа Словачке и Србије?

- Мислим да не постоје отворена питања између Србије и Словачке. Наравно, увек може да се уради нешто боље, нарочито на економском плану. Рецимо, на нивоу узајамне трговинске размене, ситуација нас не чини претерано оптимистичним и сматрамо да ту постоји доста простора за даље побољшање узајамних односа. На пољу политике мислим да смо сва питања успели да решимо билатерално. То се односи и на словачку мањину у Србији коју сматрамо мостом који спаја наше две државе и ојачава културну разноврсност у Србији. Од почетка говоримо да подржавамо пут у ЕУ не само Србије, већи целог Западног Балкана. Проширење ЕУ сматрамо једним од најважнијих алата које европска политика има на располагању.

Како се одвија привредна сарадња између две државе?

- Словачка се убраја међу 30-ак најзначајнијих инвеститора у Србији. За последњих пет година прилив инвестиција из Словачке је износио 57.669.000 евра, и покренуто је више пројеката у области енергетике, животне средине и водопривреде. Одређене резерве постоје у узајамној трговинској размени. Иако је спољнотрговински промет прошле године достигао индекс 106,5, укупна трговинска размена достигла је само 538 милиона евра. Упркос чињеници да Словачка Република успева да задржи активан салдо трговинског биланса, извоз из Србије у Словачку расте брзим темпом (114 посто), као и увоз (100,8). Ово потврђује и премештање неких од процеса израде из Словачке у Србију чиме Словачка доприноси повећавању броја радних места у Србији.

Из Словачке се у Србију углавном допремају електричне машине и телевизори, котлови и опрема за електране и топлане, минерална уља, возила, гвожђе и челик, производи од пластике и од папира, а из Србије пут Словачке најчешће се извозе електричне машине и опрема, возила, железнички вагони, пластика, животињске или биљне масноће и уља.

Дугорочнији предузетници на српском тржишту су словачке фирме СЕС Тлмаче, Железара Подбрезова, Словнафт, Ју Ес Стил, КИА Моторс Словакиа, Конштрукта Индустрија, Бентелер Аутомотив, Букоза Вранов, Континентал Матадор, Џонсон Контролс Лученец, Гејмтек, Унимедфарма, Леони Словакиа, Вирпул, Ембрако, Кирана...

Борислав Коркоделовић 

Зауставити одлазак младих

У Србији и њеној северној аутономној покрајини Војводини живи значајна и цењена мањина етничких Словака. Како видите њихов положај у овој земљи?

- Ценимо то што се словачка мањина у Србији труди да одржи традицију из државе својих предака кроз фолклор, игру, музику, неговање језика, издавање публикација... уз несебичну помоћ наше Канцеларије за Словаке који живе у иностранству. Једна од таквих манифестација су и Словачке народне свечаности у Бачком Петровцу које нас очекују у августу. Оно што нас највише брине када је реч о Словацима који живе у Србији је оно што мучи и Србију уопште, а то је одлазак младих људи у иностранство.

И то не само на студије, што би било похвално када би одлазили по знање и враћали се да га овде примене, већ одлазе за стално. То се дешава и са нашом мањином и из године у годину драматично се повећава број људи који одлазе не само у Словачку, него у целу Европу у потрази за бољом зарадом и бољим животом. Морамо заједно на нађемо решење за тај проблем, тако да млади људи остану ту у Србији, што важи и за припаднике словачке националне мањине. Против тог тренда можемо да се боримо само на један начин: повећањем животног стандарда у Србији да би се ти људи мотивисали да остану. Зато се трудимо да помогнемо Србији на путу у ЕУ - да би у привреди било више инвестиција и већа стопа запослености.