Немачка сутра добија новог председника Штајнмајера

DW наводи да је председник Савезне Републике Немачке поглавар државе, али не и најмоћнија личност у земљи.

Данашњи председник Немачке не влада - он репрезентује земљу.

 У државничким посетама у иностранству он је „лик и глас Немачке", а на унутрашњем плану он симболизује „јединство државе", како је то Савезни уставни суд потврдио 2014. године.

 Његова функција и задаци знатно су редуковани због искустава из нацистичке Немачке. 

Никада више највиши представник Немачке неће имати сву моћ у својим рукама - и то је разлика између функције председника СР Немачке и његових претходника у Вајмарској Републици (1918-1933) који су имали функцију „заменика цара“, да би онда, на крају, сва моћ у држави била пребачена на - Адолфа Хитлера.

 Да би се гарантовало јединство, председник мора да делује непристрасно, а у својим говорима да изражава став који се огледа у вредностима немачког устава. Зато немачки председник током свог мандата замрзава чланство у партији чији је члан.

DW наводи да је у државним структурама моћи уграђена и функција председника, осим у извршној, судској и парламентарној власти.

 Зато онај ко је на функцији председника може да, и ван политичке свакодневице, даје импулсе за даљи развој демократије и правне државе. 

То је доживео и одлазећи председник Јоахим Гаук. Председничка функција му је дала „здраво самопоуздање“ у комбинацији са сазнањем да не сноси за све политичку одговорност.

"То вам даје слободу, да ту и тамо мирно и отворено нешто изјавите", казао је Гаук.

DW даље наводи да би тако савезни немачки председник требало да својим говорима делује на решавање националних и међународних проблема. 

Он даје подстицај, а задатак да се то спроведе остаје спољној политици, односно савезној влади и њеним министрима. Председници се махом залажу за људска права, промовишу владавину права и демократски дијалог.

Њихове основне теме су, такође: осигуравање мира, борба против тероризма, европско јединство и заштита климе и природне средине. Знак који даје немачки председник мора да буде од националног значаја - и то је оно што ограничава његову функцију.

DW наводи да ако Савезна Република Немачка склопи обавезујући међународни споразум, њега, у име државе, потписује председник. 

Слично је и са законима које су усвојили Бундестаг и Бундесрат. Тек потпис савезног председника ставља их на снагу. Уз то, поглавар државе проверава да ли је закон и формално исправно донесен.

Али, савезни председник је на неки начин и адвокат демократије: он мора да потврди да дотични закон одговара духу Устава Немачке. 

У историји СР Немачке било је осам случајева када су председници одбили да потпишу законе. Закон о новом регулисању безбедности био је, током лета 2006, један од тих закона. Тадашњи председник Хорст Келер одбио је да га да потпише и - закон је касније повучен.

Функција немачког председника има важну функцију у кризним случајевима. У то се убраја и то да председник може да распише нове изборе, уколико се догоди да савезни канцелар који је тада на власти, изгуби подршку у парламенту. 

Председник предлаже парламенту канцелара, именује и разрешава министре, као и савезне судије, високе државне званичнике и војна лица.

DW наводи да у дужности немачког председника такође спадају и покровитељства различитих манифестација, као и уређење државних аката. Он прима агремане амбасадора других земаља.

(Танјуг)