Наслут краја ратовања санкцијама?

На „руском Давосу“ учествовало је 60 земаља, више од 500 светских компанија, преко 600 руских и 2.500 страних новинара, одржано је око 100 округлих столова, дебата... али је некако највећу пажњу изазвао долазак председника Европске комисије Жан-Клода Јункера. Јер, Русија и ЕУ су данас, благо речено, у суздржаним односима, а санкције које је Брисел увео Москви, тачније њихово евентуално укидање, тема су број један последњих недеља и у руским и у европским политичким и економским круговима.



Подсетимо, на самиту ЕУ 28. и 29. јуна челници Уније ће расправљат о томе да ли обновити санкције руском банкарском, обрамбеном и енергетском сектору због агресије на Украјину. С једне стране, санкције су се показале релативно успешне у онемогућавању приступа руским компанијама западним кредитима и капиталу, те су придонијеле руском убрзаном економском паду током протекле две године и практичн преполовиле вреднбост рубље. Но, с друге стране, процењује се и да су чланице Европске уније, односно њихове економије, на губитку око 500 милијарди долара. Ипак, луксембуршки политичар са бриселском адресом није у Ст. Петербургу желео да прејудицира одлуку о санкцијама, дипломатски поручивши да дијалог на ту тему „мора бити настављен”, али уз опаску да је он и дошао на Форум управо са циљем да „гради мост”.



Санкције, у сваком случају, гуше и једне и друге, те стога и не чуди што је све гласнији „мали руски клуб”, како се у бриселским кулоарима зову земље које су за то да се подигне рампа. При томе је тај „клуб”, који предводи Мађарска, а у њему су и Италија, која сматра да свака земља појединачно треба да одлучи о судбини санкција, те Грчка, коју Русија већ дуго мами „неморалним понудама” нудећи јој веома повољне кредите, све бројнији. И пре самита је јасно да ће позицију нужности укидања санкција заступати и Кипар, Шпанија и Словачка, а посебно ће бити занимљива улога Француске, која је такође све ближа одлуци да подржи „лабављење економског стиска”. Наравно, кључ коначне одлуке ипак ће бити у рукама Немачке, која је и највише изгубила увођењем санкција. За сада Ангела Меркел не мисли да је упутно попустити Путину, али притисак на канцеларку све је већи, и то не само из кругова домаћих предузетника, него и унутар њене владајуће коалиције, где су напрслине на тему односа према великом руском медведу све веће.



У сваком случају, западни аналитичари оцењују да би Петербушки форум могао да представља најаву почетка отопапања лед између Русије и Европе. Према неким вестима које су пристигле из Ст. Петербурга, отворено се спекулише да би санкције могле бити ублажене до Нове године а потпуно укинуте на пролеће следеће. Ипак, у ишчекивању европског самита из Кремља је стигла најава да ће Русија, уколико се ствари не промене, продужити своје узвратне санкције до 2017. Како год, без обзира на чињеницу да у овом тренутку нема нарочиту политичку тежину, бивши председник Француске Никола Саркози можда је са Петербуршког форума упутио и најјаснију поруку у том правцу. „Европска унија би требала да укине санкције Русији, али Москва треба да учини први корак. Ми не можемо себи да дозволимо да трпимо и најјачи треба први да пружи руку. А најјачи су Русија и председник Путин“, рекао је Саркози.



Лара Брандибур

 

Кремљ навија за „брегзит”

И на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу било је више него очигледно да Русија помно прати ситуацију у Великој Британији, односно „брегзит”. Уосталом, то не треба ни да чуди ако се зна да из Брисела отворено поручују да би Владимир Путин заправо једини могао извући корист од изласка Уједињениг Краљевства из ЕУ. Најпре, Британија је најжешћи противник Москве у ЕУ, уз Пољску и три балтичке државе, те би њен одлазак несумњиво донео одређено олакшање позиције Русије у Европи. Истовремено, изласком Британије, бар тако процењују у Москви, Унија би постала податнија, рањивија и снисходљивија, а нашла би се вероватно и пред сличним референдумима, који би додатно уздрмали европско јединство, а можда и саме темеље ЕУ.