Минхен, протокол хорора

(од „Дневниковог” специјалног извештача)

нашли ’ухлебље’, да је од оазе сигурности и отворености, постала место у којој је свој крвави пир извео један Али Давид Сонболи (18), немачки држављанин, иранског порекла?  

На то питање нема једноставног одговора и, осим политичара, Давидом би требало да се баве и социолози, политиколози, економисти, психијатри, експерти за питање религија, глобализације и тероризма, као и његови родитељи, учитељи и ко зна ко све не.   

Давид је у дану хорора у Минхену убио деветоро људи и најмање 25 ранио. Немци се, ’дан после’ налазе у потрази за одговором ’зашто’, шта је био мотив и да ли је Давид Сонболи радикални исламиста или усамљени дечко са психичким проблемима, па је на дан када је пре пет година и Андреас Брејвик у Норвешкој убио 77 особа, у Минхену убио толико људи, и то веома младих.

Да ли је Давид Сонболи намерно убијао младе људе, то за сада полиција није ни потврдила ни демантовала. Међу жртвама је, наиме, осморо младих од 14 до 21 године и једна жена од 45 година, сазнају немачки медији, који, такође, пишу да је убица, који је затим, како се сазнаје, починио самоубиство, викао и ’ја сам Немац’, али и ’Алаху Акбар’, што би, према проценама експерата, за сада, могао бити једни знак да се ради о исламском терористи. Надлежне службе за сада не износе тврдње да је реч о исламском тероризму, а за убицу се каже да је деловао неупадљиво, али и да је имао психичких проблема и интересовао се за тему крвопролића.    

Немачка је до сада, на неки начин, била поштеђена великих терористичких аката, а експерти кажу да би после Минхена, уколико би се потврдило да је реч о тероризму, онда то постао глобални проблем. Млади Давид Сонболи је у минхенском дијалекту, викао, преносе медији, да је он одрастао у окружењу ’Харц 4’, а то су незапослени, социјално ниски слојеви немачког друштва, из којих се човек не може баш лако извући и зграбити шансу за бег са маргине.

За Давида Сонболија се за сада не говори да је био повезан са исламским, терористичким организацијама, али он није једини, младић, исламске вероисповести, одрастао у Немачкој, који је починио покољ на тлу своје друге домовине. Пре неколико година је огромну пажњу немачке јавности изазвао и млади косовски Албанац, Арид Ука, осуђен у међувремену на доживотну робију, пошто је пре неколико година на аеродрому у Франкфурту убио двојицу америчких војника. За Уку се шпекулисало да је симпатисао салафистичку сцену.

Зашто се Давид Сонболи одлучио да у шопинг центру ’Олимпија’ у Минхену, насумице убија људе, питање је на које одговор покушава да пружи полиција, која је за свој ангажман са око 2.300 људи и комуникацију на четири језика добила само похвале. Немачка се данас интензивно бави питањем сигурности - Влада има специјалну седницу, политичари осуђују напад и најављују нове мере сигурности, а и сам амерички председник Барак Обама реаговао је и пружио подршку.

Немачка се од пре деценију и по до данас променила и, изгледа, није више она иста. Некада су љубазне продавачице знале да с осмехом и безазлено питају ’извините, да ли сте Ви, можда, заборавили овај пакетић’, а данас многи страхују и у великом луку обилазе око заборављених торби на станицама или аеродромима или се маше за телефон да зову стручњаке.

Милиони Турака са својим породицама честито су раније радили и зарађивали, а данас и сам министар унутрашњих послова Томас де Мезијер страхује од могућих унутрашњо-турских конфликта у Немачкој међу онима, који у актуелној политичкој бури подржавају и који критикују турског председника Реyепа Тајипа Ердогана. Некада су Немци отворено посматрали припаднике других народа и другачијег изгледа, радознали да сазнају каква су им кухиња, обичаји, писмо, а данас је уздржаност и страх од тероризма евидентна и последња анкета показује да се чак 77 одсто Немаца плаши терористичких напада. Пре свега две седмице је 69 одсто Немаца изјавило да се плаше терористичких напада на тлу своје земље.

Некада су Немци знали да је за тероризам потребна организација. На пример, скоро заборављени ’рафовци’ РАФ (Роте Армее Фрактион), познати и као ’Бадер-Мајнхоф’ група и њихова ’градска герила’, имали су своју мрежу, систем рада, планове, а данас је, изгледа, све потпуно другачије и усамљени појединци, ван контроле и система, седећи негде у тами својих соба иза компјутера кују планове, убијају и шире страх. Напад у Минхену, који је потресао Немачку, има једну специфичност - управо је Минхен био тај град који је у актуелној најезди избеглица, углавном, исламске вероисповести, показао културу добродошлице и многи грађани су тада, са плишаним медведићима и другим играчкама, дочекали прогнане.

Радмила Лалић