Милановић: Ударање по ћирилици-ударање по хрватској историји

удара и по хрватској историји", док је мандатар Тихомир Орешковић поновио да је за ћирилицу у Вуковару још рано.

Орешковић је, наиме, уверен да ће да ће доћи време и за ћирилицу у том граду.

"Уверен сам да ће ћирилица доћи до Вуковара. Лично сам био у Вуковару, имао сам прилику да то осетим, ћирилица ће доћи, али у своје време. Ране су свеже и време треба да учини своје", рекао је Орешковић на пријему поводом православног Божића у организацији СНВ-а.

Претходно је о ћирилици у Вуковару говорио Милановић истакавши да, уз свако поштовање сваке вере, за њега постоји само једна црква и један храм у којем се моли - а то је хрватска држава.

"Када видим ддто се све догађало задње четири године, колика количина мржње и дволичности је преправила наш простор, питам се - је ли вредело.Вредило је и борићемо се и даље. Морамо чувати вредности које смо постигли", рекао је он.

Милановић је додао: "Обично кажу да се супротности привлаче. Писмо које је изазивало бес неких наших људи, парадоксално ударило је чекићем, екстрактом сировог железа, на нешто што је наше исто колико и спрско".

Словенски народи су једнаки, поручио је Милановић.

"Глагољица је наше писмо и настало је из грчког. Проширило се и само међу Хрватима остало да живи кроз духовне и материјалне споменике", рекао је Милановић и објаснио да "ударајући на ћирилицу, ударило се и на хрватску историју и на оно што их чини посебним народом".

Указао је да је девет година свог политичког живота уложио у борбу за правду, једнакост и слободу.

"Као јавна личност тај пут наставићи јер мислим да је то важно. Цела Европа је положила оружје пред таласом ксенофобије", навео је он и додао да је Хрватска последњих година положила тест хуманости и ефикасности, а да није угрозила националне интересе.

"То нас чини људима", рекао је Милановић и додао да, када би поставили жицу, Хрвате би то учинило "трговцима жицом, а не бољом државом".

Иначе, госте су у просторијама Хрватског новинарског друштва у Загребу дочекале - разбијене двојезичне плоче у виду инсталације коју је на под поставио концептуални уметник Синиша Лабровић.

СНВ-ове госте је, како је пренела регионлна ТВН1, дочекало 11 разбијених плоча, на којима су на латиници и ћирилици исписани реченице и стихови неких од најбољих хрватских и српских аутора.

"Лабровић је тако 'разбио' дела Иве Андрића, Арсена Дедића, Боре Цхосица, Симе Матавуља, Владана Деснице, Мирка Ковача, Данила Киша, Драгана Великића, Симе Мраовића, Григора Витеза и Бранка Миљковића", наводи Оачић у саопштењу.

Постављање првих таквих плоча у Вуковару 2013. године, подсећа се у саопштењу, изазвало је протест ветерана, који је ускоро прерастао у протест против права Срба.

Једна таква плоча сложена је у знак заједништва током пријема.

Разбијену плочу су спојили председник СНВ-а Милорад Пуповац, изасланик председнице и бивши премијер Зоран Милановић.

Цхирилица је први пут била тема неког славља у СНВ-а, а повод је по свему судећи недавна изјава новог хрватског мандатара Орешковића, који је у својој првој политичој изјави рекао да је за "ћирилицу у Вуковару још рано", што је изазвало различите реакције у Хрватској.

Заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковић ту је изјаву оценио непримереном, сматрајући да би будући хрватски премијер требало да поштује правни поредак државе.

Реаговао је и лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко, будући заменик премијера, који тврди да нова власт жели да има добре односе са Србијом, али да пре тога треба да се реше неки проблеми из прошлости.

"Пре свега они начелног карактера, а то је питање 'Олује' и српског незадовољхства што ми у Хрватској славимо 'Олују'. А ћирилица ће у Вуковару свакако једног дана да се реши", казао је Карамарко, пренели су хрватски медији.

Шеф ХДЗ-а је проценио да "насилно наметање ћирилице у Вуковару није добро, јер се крши члан осам уставног Закона о мањинама".

"Вуковар је наша отворена рана, имамо посебан сензибилитет према том граду, тамо још ходају заједно жртве и злочинци".

С друге стране, лидер независне листе Мост Божо Петров, који је са Карамарком формирао парламентарну већину, није žелео да се изјашњава о ћирилици у Вуковару.

"Са комшијама треба да имамо квалитетне односе", каже Петров, док из Моста поручују да ће се тек одредити према том питању.

(Танјуг)