Меркелка неће против Путина

 и владаоцима, елити и народу, природним ресурсима и њиховим расподелама, Русима и Американцима, нацистима и демократама, али и о парама, Кинезима и техници. Билдерберг група је у Дрездену, уз ангажман око 400 полицајаца и мирне протесте, управо одржала своју 64. по реду годишњу конференцију, на којој је учествовало око 120 моћника из привреде, банкарства, политике, науке и медија из двадесетак земаља, али изгледа и поједини немачки министри.

Међутим, немачка канцеларка Ангела Меркел, баш као и вицеканцелар Зигмар Гарбијел и шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, одбили су, како сазнају немачки медији, да дођу на састанак Билдерберг групе за коју се шпекулише да је светска влада, да јој је највећа “главобоља” руски председник Владимир Путин, да се бави питањем корпоративних диктатура и да је њихова идеја, заправо, креирање аристократије циљева које евро-америчке елите виде као најбољи начин управљања планетом. Групи, за коју се шпекулише да су њени чланови и оснивачи и бивши нацисти “пошећерених биографија”, стављају се на “душу” и идеје о стварању глобалне мреже гигантских картела, моћнијих од било које државе, који би контолисали човечанство.

Моћници, чији ручни сат вреди бар 100.000 евра, а приватне, црне, блиндиране лимузине представљају последње “чудо технике”, дошли су у Дрезден, где их је, како се претпоставља, поздравио председник владе Саксоније Станислав Тилих, демохришћанин по политичком опредељењу, католик по религиозном уверењу и Лужички Србин по рођењу. И то први који се у немачкој политици винуо тако високо.

Кина, будућност Европске уније, политичка ситуација у Америци, избеглице, Русија, Блиски исток, “сајбер-сигурност” и техонологије будућности, биле су, верује се, теме о којима су моћници, иза затворених врата и далеко од очију јавности, разговарали од четвртка до недеље у хотелу “Кемпински”, у чијој је близини било забрањено свако окупљање више од 15 особа. Е сад, зашто су се моћници сусрели баш у Дрезедну и на шта указује чињеница да је на скуп позвано више чланова немачке владе, међу којима су “сива еминенција”, министар финансија Волфганг Шојбле, министарка одбране Урсула фон дер Лајен и озбиљни Прус, министар унутрашњих послова Томас де Мезијер?

То је питање, на које би одговор, попут спекулација о групи, могао бити комбинација маште и политичких прижељкивања, помножених са процесом глобализације, па подељених са избегличком и дужничком кризом, али и озбиљно размишљање о томе да би Немачка у наредном периоду могла играти одлучујућу улогу у Европи, при чему би, пре свега, растући критички однос немачких политичара у вези са санкцијама Русији, могао да буде важна компонента улоге.

“Свевидећи” немачки таблиод “Билд”, утицајан и моћан, забележио је долазак у Дрезден холандског краља Вилхелма Александра, чији су преци и оснивачи групе, белгијског премијера Шарла Мишела, милијардера авио- компаније “Рајан Ер” Мајкла О’ Лирија, шефа “Ербаса” Томаса Ендерса, а медији сазнају да је на листи учесника и бивши шеф америчке обавештајне службе ЦИА Дејвид Петреус, биши амерички државни секретар Хенри Кисинџер, турски вицепремијер Мехмед Симсек, шефови Сименса, немачког Телекома, шефица ММФ-а Кристин Лагард, водећи људи из света берзи, банкари, медијски магнати...

Подсетимо, када је реч о Билдерберг групи и распаду бивше Југославије, постоје спекулације да су моћници и ту имали свој удео. Италијански социолог и аутор књиге о тој групи, Доменико Моро, ставља на душу билдерберговаца и СФРЈ, уз тврдњу да су сви кључни актери, који су одлучивали о судбини некадашње Титове државе, били повезани са групом - од лорда Карингтона, преко Ричарда Холбрука, до Олија Рена. И према сазнањима Данијела Естулина, аутора књиге “Истинита прича о клубу Билдерберг“, и руског исељеника, протераног из СССР-а 1980, Билдерберг група има везе са разбијањем Југославије. Естулин сматра да једна од дефинитивних потврда долази од генерала Веслија Кларка, бившег гланогомандујућег НАТО током бомбардовања Србије, 1999. године.

Кларк се, наиме, у једној својој књизи, осврнуо на свој разговор са Полом Волфовицем из 1991. године. У то време Волфовиц је био секретар одбране у Секретаријату за политичко планирање Дика Чејнија, када је Кларку рекао да они имају 20 година да изведу промену режима у земљама које су се налазиле на другој страни током “хладног рата” и да се то односило на Сирију, Ирак, Јемен, Сомалију, Либију, Либан и Југославију, тврди Естулин и каже да се страховало да би у тим земљама могло да дође до настанка нове глобалне војне моћи, која би могла бити изазов америчкој хегемонији.

Иако Билдерберг група сама тврди да су њихови скупови неформалне дискусије у којима се “не доносе никакви закључци, не гласа ни о чему, нити се издају политчка саопштења“, медији преносе да се, ипак, после састанака, подразумева да учесници разговоре употребе за успостављање одређених односа у области којима се баве. Какве ће се теорије о заверама изродити после састанка у Дрездену, граду барока и лепоте, али и “Пегиде” и антиисламских демонстрација, када данас моћници тихо затворе врата конференцијских сала, већ буди машту заинтересованих за спекулације, што је и разумљиво, с обзиром на то да је реч о групи о којој и крунисане главе и моћници, углавном, загонтено ћуте.

Из пера Радмиле Лалић

(ауторка је спољнополитички коментатор)