Избори у Бугарској - веће шансе на страни бившег генерала

и Цецка Цачева, кандидат владајуће странке.

Судећи према последњим анкетама, шансе за победу су више на страни Радева (53), бившег команданта ваздухопловних снага.

Агенција Ројтерс оцењује да би победа Радева највероватније приближила Бугарску Русији, што би се одразило и на односе са савезницима из ЕУ и НАТО.

Могућа је и вишемесечна политичка нестабилност с обзиром да је бугарски премијер Бојко Борисов најавио повлачење ако његов кандидат изгуби, подсетила је британска агенција.

Резултати испитивања јавног мњења, коју је спровео "Галуп интернешнал", показују да Радев има подршку 51 одсто бирача, а Цачева (58), коју подржава Герб партија десног центра премијера Борисова, подршку 40 одсто бирача.

Друга анкета такође даје предност Радеву за ког Ројтерс наводи да је новајлија у политици, али да осваја Бугаре који су фрустрирани због политичке елите коју сматрају корумпираном.

"Људи су се надали брзој транзицији, просперитету, високом животном стандарду. То се, међутим, десило само мањем броју грађана. Разочарани су јер нема правде", поручио је Радев у синоћној телевизијској дебати.

Радев се залаже и за јаче безбедносне мере да би се спречио прилив избеглица и сматра да би требало од суседне Румуније да "преузети рецепт" за борбу против корупције.

С друге стране, ако Цачева буде победила биће прва жена на челу Бугарске, земље од 7,2 милиона становника.

У првом кругу избора, 7. новембра, више гласова је освојио Радев, који је тада изјавио да је народ гласао за промене.

"Народ је рекао не апатији и гласао је за промене", поручио је он.

Борисов (57) је раније изјавио да ће, ако Цачева не буде прва у првом кругу гласања, расписати превремене изборе.

Предизборна кампања у Бугарској углавном је била фокусирана на будућност Европске уније, односе са Русијом и претње од потенцијалног повећања прилива миграната из суседне Турске.

Гласање на председничким изборима је, први пут, обавезно.

Председник у Бугарској углавном има церемонијалну функцију и нема извршна овлашћења, већ све важније политичке одлуке мора да одобри парламент.

Ипак, чињеница да се бира на директним изборима, шефу државе дај му већи утицај и ауторитет.

Председник државе руководи оружаним снагама, именује амбасадоре и шефове обавештајних и безбедносних служби, потписује међународне уговоре и може да стави вето на законе.

(Танјуг)