Хан: Инклузиjа Рома важан део процеса проширења

 опипљиве резултате у области образовања, запошљавања, здравства, становања и документације кад је реч о тој етничкој заједници.

Хан је на званичном представљању регионалног пројекта "Интеграција Рома 2020" у Бриселу рекао да је интеграција Рома укључена у преговоре о проширењу и да је један од кључних елемената преговора о Поглављу 23, које се тиче основних права.

"Интеграција Рома 2020" је трогодишњи пројекат Савета за регионалну сарадњу, вредан 1,8 милиона евра, а финансирају га Европска комисија и фондација за отворено друштво Џорџа Шороша.Пројекат заправо представља наставак Декаде за инклузију Рома, а спроводиће се у земљама Западног Балкана и Турској.

Комесар Хан је ставио до знања да ће ЕУ пажљиво пратити реализацију:

"Све земље са којима преговарамо морају да идентификују јасне циљеве који се односе на Роме, али и ко је одговоран за њихову примену", рекао је Хан. Он је истакао да је ЕУ до сада потрошила готово 140 милиона евра на интеграцију Рома у оквиру ИПА 1 (из предприступних фондова ЕУ) за земље у региону.Хан је нагласио да средстава за интеграцију Рома постоје, али да је потребна одлучност држава и ангажовање државних службеника, наводећи да нема довољно квалитетних пројеката.

"Постоје политички циљеви у региону, морамо да се усредсредимо на њихову примену, јер то је једна од слабости у региону. Сада све земље имају стратегије које се тичу Рома, нема никаквих изговора и једини изазов је да то са папира пређе на конкретан рад", рекао је Хан.Он је истакао да ЕК очекује да владе укључе ромска питања у њихове главне политике.

Наводећи да је током Декаде Рома та популација постављена на сам врх политичке агенде ЕУ и да постоји велико разумевање о томе колико је важно решавати то питање, Хан је рекао да је циљ "Интеграција Рома 2020", који финансирају ЕУ и фондација за отворено друштво, да се у земљама у процесу проширења постигну одрживи резултати на терену. 

"Знамо из претходних искустава да је то велики изазов и да морамо да се суочимо са реалношсћу, јер се ти проблеми не могу решити за неколико месеци", рекао је Хан, али и истакао да је за то потребно да владе, ромске заједнице, цивилно друштво и европске институције удруже снаге.

Хан је истакао да постоји простор да се побољша начин на који се троше постојећа средства, како би стигла до људи и унаредила њихов живот. Он је посебно истакао да је важно да Роми имају перспективу да живе у Европи, али и да сачувају свој идентитет. "Снага Европе јесте њена култура и културолошка разноликост", истакао је Хан. 

Свилановић: Посвећеност и политичка воља за решавање проблема

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић поручио је данас да је потребна посвећеност државе и политичка воља да се реше проблеми са којима се суочавају Роми у Југоисточној Европи и подсетио да је Европска комисија уврстила то питање као формални критеријум у процесу придруживања.

Свилановић је Танјугу, након представљања пројекта "Интеграције Рома 2020" у Бриселу, рекао да је ЕК као један од критеријума укључила проблем нивоа интегрисаности Рома у поглавља које се тичу основних права, што раније није био случај."Сада то важи за све државе који су у процесу придруживања и то је искорак који је ЕК направила, јер су схватили да у процесу придруживања до сада нису довољно водили рачцуна о томе и да сад имамо чланице са низом проблема, јер их нису разрешили у процесу придруживања", навео је Свилановић.

Он је објаснио да ће пројекат "Интеграције Рома 2020" бити помоћ националним владама да дефинишу постојећа средства, проблеме и неопходне акције.Свилановић је додао да ће седиште пројекта, који финансирају Европска комисија и фондација за отворено друштво, бити у Београду, а да ће се највише бавити запошљавањем, здравством и образовањем.

"Овај тим ће заједно са владама извршити додатан притисак на Европску комисију да издвоји средства за државе како би могли да остваре те циљеве", навео је Свилановић.Упитан да ли земљама у региону недостају пројекти или средства, Свилановић је рекао да недостаје фокус, посвећеност и политичка воља.

"За пројекат интеграције Рома потребно је да једна особа у српској влади то прихвати као свој посао и да са својом администрацијом направи пројекте за које ће добити новац. Потребна је посвећеност и политичка воља, да неко узме ствари у своје руке и каже да хоће да добије резултат", навео је Свилановић.

Он је подсетио на регионални Берлински процес и чињеницу да у дана шњим разговорима договорено десет пројеката за које је ЕК издвојила 215 милиона евра. "Колико ја знам, од десет, два пројекта су сада спремна за финансирање. Шта је са осталима? Зато је потребно да у администрацији сваке државе постоје особе које ће нешто да прихвате као свој посао, министар који ће да загризе и гура тај пројекат", рекао је Свилановић.

Говорећи о положају Рома у Србији, Свилановић је рекао да држава стално мора да шаље поруку да су Роми наши суграђани, да имају исте или тезе проблеме као и други грађани и да су важан део друштва."Ако стално шаљемо ту поруку, мења се и јавно мњење и само у том случају можемо да постигнемо прави резултат. То је могуће у Србији, могуће је у свакој земљи", навео је Свилановић.

Пројекат "Интеграције Рома 2020", вредан 1,8 милиона евра, данас је званично почео, а на представљању су говорили и европски комесар Јоханес Хан и оснивач фондације за отворено друштво Џорџ Шорош.

Почео пројекат "Инклузија Рома 2020"

Регионални пројекат "Интеграције Рома 2020", званично је данас почео у Бриселу, уз поруку да државе Западог Балкана пре приступања ЕУ морају показати опипљиве резултате у инклузији Рома.

Трогодишњи пројекат Савета за регионалну сарадњу, који финансирају Европска комисија и фондација за отворено друштво Дзордза Сороса, заправо је наставак Декаде за инклузију Рома, а спроводиће се у земљама Западног Балкана и Турској.Најважнији циљ је смањење социјално-економског јаза између Рома и неромског становништва, а посебно ће се фокусирати на запошљавање, становање, здравство, образовање, грађанске регистрације, али и на питања дискриминације, сиромаштва и једнакости полова.

Европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан истакао је да је инклузија Рома важан део процеса проширења и да државе током приступања ЕУ морају да покажу опипљиве резултате у области образовања, запошљавања, здравства, становања и документације.

Хан је навео да је интеграција Рома укључена у преговоре о проширењу и да је један од кључних елемената преговора о Поглављу 23, које се тиче основних права."Све земље са којима преговарамо морају да идентификују јасне циљеве који се односе на Роме, али и ко је одговоран за њихову примену", рекао је Хан.

Нагласивши да средстава за интеграцију Рома постоје, он је додао да је потребна одлучност држава и ангажовање државних службеника, наводећи да нема довољно квалитетних пројеката.Оснивач фондације за отворено друштво Џорџ Шорош истакао је да питање Рома мора остати један од приоритета за Европску унију и земље које су у процесу приступања.

Навео је да је његова фондација одиграла важну улогу у постављању питања Рома на националне агенде држава у региону и у Европској унији."Надам се да ће ова иницијатива омогућити да политички лидери, али и цивилно друштво, постигну опипљиве резултате у побољшању живота Рома", истакао је Сорош.

Сорош, који је био један од оснивача Декаде Рома, рекао је да је главно достигнуће тог пројекта ангажовање ЕУ по том питању, будући да је европска заједница на почетку била само посматрач.

Према његовим речима, образовање и очување ромске културе централни је циљ његове фондације."Али циљ није само образовање, већ да Роми свесно остану Роми, да сачувају свој ромски идентитет, да се занимају за историју Рома и њихову културу. Кад имате образовану ромску децу, она су под огромним притиском да се асимилују у шсиру заједницу и престану да буду Роми", навео је Сорош и додао да ће за то бити потребно неколико генерација.

Сорош је оценио и да земље које јос нису у ЕУ могу да постигну више у интеграцији Рома током процеса приступања него државе које су већ чланице ЕУ. 

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић навео је да време велике незапослености, сиромаштва и дугог и несигурног пута ка ЕУ погађа све грађане југоисточне Европе, а највише оне који су и иначе у неповољном положају, попут Рома.

"Регион мора да иде на свој пут ка Европској унији са свим својим грађанима и Роми не могу поново бити занемарени", истакао је Свилановић.Он је у име Савета за регионалну сарадњу апеловао да регион учини све како би се смањила социјално-економска разлика између Рома и неромског становништва у региону.

У пројекат је укључено седам корисница инструмента за претприступну помоћ ИПА ИИ - Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Косово, Црна Гора, Србија и Турска, а седиште пројекта је у Београду.Шеф тима Орхан Усеин објашањава за Танјуг да ће приоритети пројекта бити образовање, здравство, запошљавање, становање и регистрација, односно решавање личних докумената.Пројекат ће се фокусирати на буџетирање акционих планова који су развијени у оквиру националних стратегија за Роме, што није учињено током Декаде Рома.

"Владе су развиле акционе планове, али већина мера и планова није било буџетирано, ни у националном буџету, ни кроз ИПА (европске претприступне) фондове", рекао је Усеин.Зато ће задатак "Интеграције Рома 2020" бити и обучавање државних службеника о буџетирању акционих планова и коришћењу ИПА фондова.

Усеин каже да је у Србији тренутно највећи проблем запошаљавање Рома, наводећи да је током Декаде Рома постојао велики број пројеката са краткорочним резултатима, који нису били институционализовани нити одрживи.Други важан проблем са којим се суочавају Роми је становање, будући да се већина боји да ће остати на улици због нелегализованих домова у којима живе.

"То питање се мора што пре разрешити и ми ћемо покушати да то урадимо", нагласио је Усеин.

Упитан да оцени где је најбоља, а где најлошија ситуација у региону, Усеин каже да је у свим земљама проблем мање више исти, а да је највећи напредак направљен у области образовања."Свуда смо видели добар напредак по питању образовања, јер је у последњих десет година повећан број Рома који иду у средњу школу и завршавају факултете. Најгоре је запошљавање, али с обзиром да је регион још у развоју, то питање се тиче свих грађана", навео је Усеин.

Он је подвукао да 1,8 милиона евра неће бити коришћени за изградњу кућа и станова, јер је то обавеза и посао сваке државе, већ на техничке капацитете, пружање техничке подршке и јачање капацитета државних службеника.