Грађане поделио и страх од страха

Терористички напади у Немачкој засенили су све омиљене, летње теме Немаца, светских туриста жељних лета и сунца, али и унутрашњо-политичке догађаје

у 83-милионској нацији која је, упркос крвавим догађима, остала, ипак, смирена. У Немачкој, после напада у Минхену, Вирцбургу и Анзбаху, нема панике и хистерије и око 63 одсто Немаца, судећи према данашњој анкети политичког недељника “Шпигл”, рекло је да се не плаши да ће лично бити жртве тероризма.

Немци и у овој ситуацији показују да немају “страх од страха”, аналитичари постављају питање да ли је нација, можда, постала јача у овом лету ужаса, док анкете потврђују да само код припадника и симпатизера једне партије, страх расте. Реч је о присталицама “Алтернативе за Немачку” (АфД), десно и евроскептички оријентисане странке, која на прошлим изборима “за длаку” није успела да уђе у Бундестаг, а којој сада, за савезне изборе на јесен следеће године, прогнозирају сигурни успех. Чак 57 одсто симпатизера те партије добростојећих мушкараца у скупим оделима рекло је да је, после недеље крвавих напада у Немачкој, код њих страх повећан.

То питање страха од тероризма није, међутим, оно главно, које је поделило Немце, већ да ли постоји повезаност између политике “отворених врата” према избеглицама владе канцелара Ангеле Меркел и најновијих напада. Танка већина, 49 одсто Немаца, не види да таква политика владе у Берлину и напади стоје у било каквој вези, а само два одсто мање, њих 47 одсто, мисли да то има везе једно с другим. И ту, опет, присталице “АфД” предњаче и чак 88 одсто њих повлачи повезаност владине политике према избеглицама и најновијих напада на немачком тлу.

Тек, Немци су, после ових напада, судећи према анкети, остали смирени, изгледа, као и њихов канцелар Меркелова, која је прекинула одмор и крајем седмице се у Берлину обратила медијима и нацији-веома смирено, као да анализира сваки други политички догађај. Њено обраћање је за многе био чак иритирајуће смирено, али и апсолутно правилно онако, како то и треба, кажу творци јавног мњења у земљи, која је центар моћи и одлучивања Европске уније о њеном наступу, са кога је она послала, заправо, двоструки сигнал.

Држава мора да учини све што је могуће да се обезбеди сигурност у земљи, али на такав начин да се основне вредности немачког друштва не доведу у питање, а у те вредности спада и право на азил и збрињавање ратних избеглица - могло би се сажети као двоструки сигнал Меркелове, упућен нацији у јеку лета, годишњих одмора и сејања страха исламиста.

Канцеларкин наступ, који је био главни унутрашњо-политички догађај недеље, није међутим, наишао на подршку у њеној “сестринској” партији, баварској Хришћанско-социјалној унији и њено “ми ћемо успети”, изиритирало је, изгледа, баварске конзервативце. Баварски министар финансија Маркус Зедер оштро је критиковао њене изјаве поводом серије атентата у Баварској и рекао да је неконтролисано отварање граница (за избеглице) било и остаје историјска грешка.

У Немачкој ово лето, изгледа, помало подсећа на јесен 1977. године у којој су, сада већ заборављени “рафовци” РАФ (Роте Армее Фрактион) познати и као “Бадер-Мајнхоф” група и њихова “градска герила” ширили терор и страх и убијали. “Рафовци” су, међутим, имали своју мрежу, систем рада, планове, згодну Улрике Мајнхоф, новинарку, интелектуалку и терористу, а данас је, изгледа, све потпуно другачије и усамљени појединци, срца, пуних исламистичких фантазија, а глава у облацима, ван контроле и система, седећи негде у тами својих соба иза компјутера кују планове, убијају и шире страх.

У сваком случају, ово лето у Немачкој могло би бити варљиво. Уместо, као некада, тема о предебелим кућним љубимцима и како их збринути за време док се њихови власници брчкају на обалама плавих мора, или како се понашати у дугим колонама на ауто-путевима и колико литара воде понети за четворочлану породицу, јавност у зениту лета чекају друге теме. А једна од њих, на које Немци гледају са пуно пажње свакако су и турско-турске поделе унутар Немачке као и демонстрације у Келну присталица и критичара турског председника Реyепа Тајипа Ердогана. И ту, код Ердогана, који је, изгледа, “тврд орах” са Босфора и за Меркелову и за ЕУ, почињу и друге, за Немце, такође, важне теме – од (су) живота са Турцима у Немачкој, који су најбројнији странци, преко интеграције и положаја жена, до питања проширења ЕУ и одбране европских граница.