Европа по хитном поступку добија регистар путника

 европска ПНР (passenger наме рецорд) мрежа, односно заједнички регистар путника у авио-промету, што би, по његовој оцени, помогло у пресретању осумњиченика за тероризам. “Ако би ПНР постојао, имали бисмо прилику да пресретнемо одређени број појединаца. Тај алат штити индивидуалну слободу, али то нам такође може омогућити да пратимо и ухватимо терористе. Нужан нам је овај алат како бисмо имали на оку оне који би требали да буду праћени. Европски парламент мора показати да је у потпуности предан борби против тероризма”, оштар је био Валс, а критици ЕП што тегли са доношењем овог прописа колико јуче се придружила и бивша државна секретарка САД Хилари Клинтон .

Подсетимо, Европска комисија је још 2011. покренула иницијативу да се успостави ПНР са идејом да се тим путем прикупљају подаци који би могли помоћи откривању тешких криминалних радњи и тероризма. У том тренутку, сем Велике Британије и Данске, ниједна чланица ЕУ није имала развијен систем праћења авионских путника - одакле су, где путују, када се чекирају, када се враћају, чиме плаћа... Међутим, овај предлог Комисије никог тада није нешто претерано интересовао, па је ЕК одлучила да земље чланице додатно подстакне да размишљају у том правцу, и предложила је да она финансира успостављање националних ПНР служби. Занимљиво да су од тих европских пара потом развијени системи у Бугарској, Румунији... али га Немачка и даље нема, баш као и Грчка.



У сваком случају, Европска комисија је наставила да инсистира на директиви којом би био успостављен јединствен координациони механизам између тих националних ПНР служби, све са идејом да се прикупљени подаци умреже и упоредним анализама трага за „сивим пољима”, односно сумњивим лицима. Међутим, онда је дошло до спора Европског савета  и Европског парламента о томе које то све податке треба прикупљати на нивоу ЕУ, која је то граница залажења у приватност грађана, па који је рок чувања тих података... На крају се, након силног нагањања, дошло до каквог-таквог компромиса према којем су сви подаци видљиви шест месеци, након чега се брише име и презиме путника, али настављају да се чувају остали детаљи о летовима, и то наредне четири и по године.   

Како год, у међувремену, док се европска администрација препуцавала по канцеларијама, догодио се напада на Париз 13. новембра прошле године. И цела прича је поново испливала на површину. Тада су све кључне политичке групације у ЕП, укључујући и народњаке и социјалдемократе, дали „чврсту веру” да ће порадити на томе да Европска унија коначно добије јединствен, односно умрежен ПНР систем. Но, како је ЕП у основи прилично инертна институција, а онда томе још треба додати и ништа бољи Европски савет, најпре су вођени „прелиминарни разговори”, па постигнуте „начелне сагласности”, да би после неколико месеци „зелено светло” за директиву у ПНР дао ресорни одбор Европског парламента. Али тај документ није пуштен и на пленарну седницу. А онда се догодио Брисел и сада с процедура поново убрзава, па ће се европосланици о каталогу података о путницима у авио-саобраћају највероватније изјашњавати већ током априла, а након масакра безмало у дворишту ЕП, процене су да ће бити јако мало оних који ће по сваку цену бранити право на приватност.



У сваком случају, терористички напади на срце Европе разоткрили су бројне рупе у унутрашњем безбедносном систему. И није ту у питању само ПНР, већ пре свега чињеница да се показало како тајне службе земаља ЕУ заправо не само да међусобно не деле информације, него их не деле ни са властитом полицијом. Илустрације ради, један од нападача из Париза, Салах Абдеслам, ухапшен је тек прошлог петка у Бриселу, и то након што се више од четири месеца успешно скривао у тамошњој четврти Моленбек.



Као особа која је пружала логистичку подршку нападачима у Паризу, Абдеслам је из Моленбека припремао нове нападе, а након његовог хапшења службе безбедности требале су очекивати ужурбану реакцију његових сарадника. Међутим, показало се да главном граду ЕУ, који је право Франкенштајново чудовиште локалних власти, у којем стоплује 19 градоначелника, шест полицијских управа и 19 административних зона - они који би по природи посла међусобно морали да сарађују - нису!



Да парадокс буде већи, након што је напад у бриселском метроу директно угрозио и кључне институције ЕУ, испоставило се да, рецимо, Европски парламент чак нема ни план евакуације у случају терористичког напада или сличних претњи. У сваком случају, иако ксенофобне странке и медији у Европи стално наводе мигранте као извор терористичке претње, чињеница је да су велика већина до сада идентификованих терориста заправо грађани ЕУ – нападачи у Паризу и Бриселу углавном су имали француске и белгијске пасоше - у питању је другас или чак трећа генерација усељеника, чији родитељи најчешће уопште нису изражени верници.



„Ти младићи су рођени овђе, али не осећају да их ово друштво прихвата. Они онда трагају за неким другим идентитетом, а групе yихадиста пружају им осећај припадности”, речи су Бахира М’Рабета, координатора младих у друштвеном центру Ле Фојер у четврти Моленбек. У сваком случају, осим порука да је нужно озбиљније порадити на интеграцији муслиманске популације у остатак друштва, безбедносни стручњаци упозоравају да је напросто нужна координисана сарадња међу полицијама и тајним службама, односно да се мора прекинути са досадашњом праксом по којој сви желе информације добијати од других, али нико неће да дели своје обавештајне податке.



– Обавештајне службе и полиција једноставно морају сарађивати – изјавио је за загребачки „Јутарњи лист” Озрен Жунец, један од најпрзнатијих стручњака за обавештајне и сигурносне службе. –  Кључно ће заправо бити то хоће ли Европа сада реаговати панично или смирено. Али то ће доста зависити од унутрашњих политичких околности у свакој од држава чланица. Неки ће политички актери, поготово са крајње десног спектра, несумњиво искористити прилику за убирање јефтиних политичких бодова. Јер, људи се, у страху, окрећу онима који им обећавају бољу заштиту и јаку одмазду. Али се бојим да ће такав узлет радикалне деснице само повратно повећати радикализацију европских муслимана. И имаћемо само генералну спиралу екстремизма и нетолеранције.



Лара Брандибур