DW: Година коју је канцеларка Меркел "некако прегурала"

политикантство и канцеларка (Ангела) Меркел која, упркос критикама, иде у борбу за нови мандат, пише "Дојче веле" (DW).

DW наводи да је година је почела веома лоше. Након масовних сексуалних напада на жене током новогодишње ноћи у Келну, као нападачи су идентификовани углавном млади људи из северне Африке. Додатно се погоршало већ наелектрисано расположење у земљи због велике избегличке кризе. Пропуст безбедносних служби постао је синоним за државу која своје грађане више није у стању да заштити од насиља. Тако паушаалне оцене су свакако бесмислене, али утичу да несигурност даље расте.

Пред сам крај ове године, недуго пред Божић, велики шок: напад на берлински божићни вашар. Нападач, исламиста, камионом се залетео у гомилу људи. Дванаест људи је изгубило живот, 50 је повређено, неки од њих су у животној опасности. DW наводи да је то негативни врхунац након читавог низа исламистичких напада, међу којима су и они летошњи у Вирцбургу и Ансбаху.

Стравичну димензију имао је и напад у Минхену у јулу, са деветоро страдалих. Тада су политичари и медији прерано причали о тероризму. Мржњу и насиље на својој кожи осетиле су и избеглице: неретко су подметани пожари у домовима у којима они бораве. И даље активан био је - према странцима непријатељски настројен - покрет Пегида. У таквом окружењу и политичари имају проблем да се њихов глас чује. Друштвени дискурс је затрован. И највиши државни функционери нашли су се на удару увреда и клевета.

DW наводи да је синтагма "лажљива штампа" све чешће у употреби на протестима, као и на интернету. На прослави 26 година од немачког уједињења, 3. октобра у Дрездену, гласна мањина вређала је канцеларку Ангелу Меркел и председника Јоахима Гуака. Све чешће се говори о такозваним "бесним грађанима".

DW оцењује да страхове грађана у политичке поене вешто претвара странка Алтернатива за Немачку (АфД), која постоји тек од 2013, а ове је године ушла у парламенте у пет покрајина, удвостручивши своје политичко присуство. У Саксонији-Анхалт, АфД је са 24,3 одсто освојених гласова постала друга најјача странка иза демохришћана (29,8). Због јачања АфД-а компликованије постаје формирање владе.

Наводи се да многе ствари говоре у прилог томе да ће у наредном сазиву Бундестага уместо четири бити шест странака. Према актуелним анкетама, које су последњих месеци релативно стабилне, за коалицију неће увек бити довољне три странке. Трио СПД, Левица и Зелени - који је однедавно на власти у Берлину - како тренутно стоје ствари не би имао већину у Бундестагу.

Ипак, већ неко време, странке међусобно интензивно разматрају где су им сличности, а где разлике. Жеља да се спречи још једна велика коалиција коју ће формирати ЦДУ/ЦСУ и СПД већа је него икада у црвено-црвено-зеленим редовима.

Новинар ДЊ Марсел Фирстенау каже да се усуђује да предвиди још једну црно-црвену коалицију. На крају крајева њихов заједнички кандидат, социјалдемократа, у фебруару ће на месту председника заменити Јоахима Гаука: министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер. Његов избор важи за потпуно известан јер социјалдемократе и конзервативци располажу већином.

Избор Штајнмајера је и резултат неуспелог тражење кандидата од стране конзервативаца. Кандидат којег они желе, председник Бундестага Норберт Ламерт (ЦДУ), одбио је функцију. Штајнмајерово име се везује за континуитет и поузданост. То се може видети и као сигнал. Јер именовање за највишу државну функцију у немачкој историји је увек у вези са владајућим коалицијама које се назиру или којима се тежи.

Фирстенау оцењује да је, с обзиром да црно-зелена коалиција, како сада ствари стоје, не би имала већину, све реалније формирање треће велике коалиције на челу са Ангелом Меркел, након оних из 2005. и 2013. године.

DW подсећа да је непосредно пред страначко заседање ЦДУ, почетком децембра у Есену, канцеларка Меркел изразила спремност да се поново кандидује за канцеларку. Њена странка дубоко је одахнула - кога би иначе могла да пошаље у ту трку? Приликом поновног избора за шефицу странке, Меркелова је морала да се задовољи са 89,5 одсто подршке, што спада у њене слабије резултате. Подршка коју је добила две године раније износила је 96,7 процената. Узрок пада је њен спорни курс у избегличкој политици.

У анализи DW наводи и да најжешћи противник Меркелове седи у Минхену. Оштре критике шефа Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), баварског премијера Хорста Зехофера на рачун шефице владе, међу овогодишњим су константама. Меркел и њена ЦДУ не могу са сигурношћу да рачунају ни на безусловну подршку своје сестринске странке на изборима за Бундестаг 2017. године. Зехофер инсистира на увођењу горње границе за прихват избеглица, чему се Меркелова противи, а због чега Баварац доводи у питање чак и учешће у будућој влади.

Са таквим претњама ова бурна 2016. година се ближи крају. 

Додуше, канцеларку неће мучити несаница због рике баварског лава. Више ће је бринути вицеканцелар Зигмар Габријел. Шеф СПД-а важи за њеног потенцијалног противкандидата. Али СПД ће свог кандидата представити тек крајем јануара. Да ли ће то бити Мартин Шулц?

DW још пише да бивши председник Европског парламента од 2017. године прелази у немачку политику где треба да постане министар спољних послова након Штајнмајера.

Уз одговарајући резултат, дуо Меркел-Шулц би након избора за Бундестаг могао да има четворогодишњу сарадњу. То би чак могли и без подршке Зехоферове ЦСУ. 

Мада, да се сестринске странке тотално разиђу - то се до сада никада није десило, закључује немачки међународни радио.

(Танјуг)