Далевска Грењ: Пољска није ни себична ни незахвална

др Хана Далевска Грењ, отправница послова Амбасаде Пољске, земље која 1. јула преузима председавање Вишеградском групом. „То је пут ка стабилизацији региона, што нам је у интересу. Блиски смо суседи и желимо да ваш регион буде безбедан”, порука је др Хане Делевске Грењ.

– Схватамо значај Србије за стабилизацију Западног Балкана и сматрамо је важним партнером Пољске у овом делу Европе. За Србију, пак,

Пољска може бити добар модел модернизације државе и пример цивилизацијског успеха. Нама су храбре одлуке загарантовале сигурност и омогућиле развој и модернизацију земље, што је резултирало привредним успехом. Србији желимо сличан успех. Зато и делимо с вама искуства из претприступног периода и сада чланства у ЕУ. Развијамо сарадњу између различитих ресора, локалних самоуправа и културних институција, а веома смо поносни на успешну промоцију пољске културе у Србији 2017 – предочила нам је др Хана Далевска Грењ, вишегодишњи шеф политичкоекономског одељења амбасаде у Београду, иначе универзитетска професорка јужнословенских језика.

* Пољска је годинама једна од успешнијих прича у Европској унији?

– Улазак у Европску унију и успешно коришћење ЕУ фондова ојачали су позицију привреде Пољске, шесте по величини у Унији. У последњих 25 година дошло је до шестоструког раста номиналног укупног домаћег производа (БДП), а пољски извоз је удвадесетостручен. У време светске економске кризе Пољска је ојачала позицију у региону Средње и Источне Европе и на читавом континенту. Током 2015. је раст БДП-а био на нивоу 3,6 одсто, а према подацима Светске банке и ове и следеће године може се очекивати сличан и већи раст. Привредни опоравак одражава се и на побољшан квалитет живота Пољака. У децембру 2015. стопа незапослености износила је 9,8 одсто, уз прогнозу даљег пада незапослености до нивоа испод девет одсто. При томе је посечна плата у предузетничком сектору у јануару ове године износила око 934 евра.

* А како се у Варшави гледа на садашње односе са институцијама ЕУ?

– Пољска је ангажована, активна и респектабилна чланица ЕУ и део решења најважнијих европских проблема. Јединство Запада је кључна стратешка парадигма пољске спољне политике. Међутим, то никако не значи да ће Пољска некритички прихватати свако предложено решење. ЕУ пролази кроз период напетости и промена, које су често узроковане кризним ситуацијама. Некритички став би био медвеђа услуга Европи.

* Пољска ће од 1. јула бити на челу Вишеградске групе (В4). Који су планови Пољске у тој групацији до лета 2017?

– Вишеградска група је за 25 година постојања постигла огроман успех и допринела убрзању процеса интеграције Пољске, Чешке, Мађарске и Словачке у НАТО и ЕУ. Сарадња у В4 је платформа за усаглашавање нашег деловања и реализацију заједничких регионалних интереса. Програм пољског председавања биће доступан после састанка премијера земаља В4 у Прагу, почетком јуна. Од суштинског значаја за В4 су финансијска питања у ЕУ, нарочито буyет за 2017, преглед Вишегодишњег финансијског оквира 2014-2020. и Енергетска унија. Земље В4 морају бити опрезне и солидарне по питању опасности по европску безбедност које долазе из јужног и источног суседства ЕУ, као и мигрантске кризе. Рачунамо на примену планова земаља В4 за изградњу гасног коридора Север-Југ и коридора Виа Карпатиа.

* Какав је став Пољске према мигрантској кризи у Европи?

– Нисмо себични и незахвални. Пољаци имају тешку историју и више пута су били у ситуацији избеглица. Други народи су им тада пружали помоћ и Пољаци су им до данас захвални због тога. Пољска активно учествује у пружању финансијске и логистичке помоћи лицима директно погођеним кризом на Блиском истоку. У 2015. смо удвостручили помоћ избеглицама из Сирије; увећали смо и буyет Високог комесара УН за избеглице на милион евра. Пољска је за 2016. наменила даљих 4,4 милиона евра фондовима ЕУ за Сирију и Африку. Помажемо земље које прихватају највећи број избеглица и расељених лица, посебно Јордан и Либан. Пољска гранична полиција је у Грчкој, на словеначко-хрватској граници... Мигрантска криза захтева вишедимензионални одговор ЕУ, који узима у обзир и унутрашње и спољашње аспекте. Најважније је да мигрантска политика ЕУ буде усредсређена на успешно обезбеђивање унутрашњих граница Еније, ефикасну примену споразума између ЕУ и Турске и решавање изворних узрока миграције.

Борислав Коркоделовић

Остојићево негује традицију

* Остојићево крај Чоке је једино место у Србији у коме компактно живе Пољаци. Како оцењујете њихов положај у нашој земљи?

– Пољска заједница у Остојићеву броји око 150 људи, потомака емиграције из 19. века који су дошли из околине града Висле на југу Пољске. У Србији је око 740 Пољака. Пољска заједница у Остојићеву одлично сарађује у оквиру мултиетничког локалног становништва, и локалне власти општине Чока су им наклоњене. Пољаци из Остојићева и локална самоуправа општине Чока сарађују са општином Висла у Пољској. Музички надарена пољска, српска, мађарска и ромска деца из мултиетничке школе у Остојићеву, су била атракција на важним догађајима које је Амбасада организовала - на прослави Светског дана пољске дијаспоре у Београду 2014. под покровитељством председника Сената пољског парламента и промоцији пољске хране на Тргу Републике у Београду у оквиру Пољско-српског бизнис форума 2015.

На Олимпијаду у пољским оделима

* Ваша порука пословним људима из Србије?

– У Пољској је, нарочито у периоду транзиције, исказан веома снажан предузетнички и креативни дух Пољака. Њега је важно одржавати и подстицати, не само у привреди. Требало би још сада испитивати могућности које се српским предузетницима отварају у процесу пријема у ЕУ када је реч о развоју предузетништва. Важно је и веровати у успех. Ми, Пољаци смо обично веома самокритични и волимо да се жалимо. Но, успех у протеклих 25 година довео је до тога да чак и сами признајемо да смо успели. Ако смо ми успели, успећете и ви. Иначе, последњих година је вредност трговинске размене између наших двају земаља удвостручена и у 2014. је достигла 836,2 милиона евра. Забележен је незнатан пад у 2015, али истовремено је порасла вредност српског извоза за чак 16,2 одсто. Пољске фирме су већ годинама присутне у Србији: Ашецо, Рафако, Теле-фоника, Копекс, Пол-Мот. Ове године је пољска фирма ОТЦФ –власник марке 4Ф – потписала уговор са Олимпијским комитетом Србије, па ће ваши спортисти на Летњим олимпијским играма у Рио де Жанеиру и Зимским у Пјонгјангу 2018. носити одела дизајнирана у Вјелички код Кракова.