Блер: Kаjем се због Ирака, тероризам ниjе кренуо због тога

 истовремено бранио своју одлуку да Велику Британију укључи у инвазију на Ирак 2003. коју су предводиле САД, наводећи да данашњи тероризам није покренут због тога.

Ројтерс наводи да је Блер овако одговорио на жестоке критике на његов рачун које су се појавиле након извештаја о том рату који је припреман седам година, а који је објављен данас.

"Обавештајне процене обављене у то време о том да треба ићи у рат испоставиле су се као погрешне. Оно што је уследило испоставило се као нешто што је још више непријатељски настројено, што се временски много продужило и што је испало крвавије него што смо ми икада могли да замислимо", казао је Блер новинарима.

Он је навео да због свега овога изражава "више туге, кајања и извињења него што ћете икада знати".

Блер је рекао да прихвата пуну одговорност за одлуку о одласку у рат, али је одбацио аргумент да је данашњи тероризам покренут инвазијом на Ирак.

Он је такође навео да је "свет боље место без ирачког диктатора Садама Хусеина, који је скинут са власти у инвазији".

Правни основ за рат у Ираку "далеко од задовољавајућег"

Британија је ушла у рат у Ираку "пре него што су исцрпљене све опције за мирно разоружавање", изјавио је данас пензионисани британски званичник Џон Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

Одлука Велике Британије да 2003. уђе у рат у Ираку је почивала на правној основи која је била "далеко од задовољавајуће", а разлози за војну акцију које је представио тадашњи премијер Тони Блер су били преувеличани, закључак је дуго очекиваног извештаја комисије на челу са Џоном Чилкотом.

"Извештај не наводи мишљење о томе да ли је војна интервенција била легална или не", рекао је, међутим, Чилкот новинарима и рођацима неких од британских војника погинулих у Ираку, пренео Ројтерс.

"Ипак, закључили смо да су околности, под којима је донета одлука да има правног основа за војну акцију, биле далеко од задовољавајућих", рекао је Чилкот.

Обавештајни подаци о наводном оружју за масовно уништење које поседује ирачки вођа Садам Хусеин, а које је Блер употребио да би оправдао прикључење америчкој инвазији у Ираку, били су лоши, али нико није представио податке који би доказали супротно, истакао је Чилкот.

Комисија је закључила да је Британија ушла у рат у Ираку "пре него што су исцрпљене све мирне опције", изјавио је данас Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

"Закључили смо да је Уједињено Краљевство одлучило да се прикључи инвазији на Ирак пре него што су исцрпљене опције за мирно разрешење. Војна акција тада није била последња опција", истакао је Чилкот.

Он је навео да је влада тадашњег премијера Блера представила процену претње од оружја којим располаже Садам Хусеин са "сигурношћу која није била оправдана", као и да војно планирање тог рата и његових последица није било на нивоу тог задатка.

Чилкот је навео и да у марту 2003. није било непосредне претње од Садама Хусеина и да је хаос у Ираку и региону који су уследили после инвазије требало да буду предвиђене.

Он је истакао да је британски званичници требало да знају ризике од унутрашњих подела у Ираку, опасности од повећане активности Ал Каиде и могућности да дође до опште нестабилности у земљи.

Блер је 2002, годину дана пре инвазије америчких снага на Ирак, обећао тадашњем председнику САД Џорџу Бушу млађем да ће бити на његовој страни по питању Ирака "шта год да се деси", наводи се у Чилкотовој извештају.

"Блер је 28. јула 2002. у писму Бушу уверио председника САД да ће бити уз њега 'шта год да се деси", навео је Чилкот на представљању извештаја.Он је истакао и да је интервенција Британије у Ираку, која је трајала између 2003. и 2009. била "далеко од успешне".

Комисија за званичну истрагу улоге Велике Британије у ирачком рату објавила је данас свој дуго очекивани извештај, седам година од почетка истраге и 13 година од инвазије на Ирак 2003. године, коју су предводиле САД.

Чилкот  је објавио извештај од 2,6 милиона речи, што је четири пута више од Толстојевог "Рата и мира", о конфликту у Ираку у којем је до 2009, кад су британске трупе напустиле ту земљу, погинуло 179 британских војника, готово 4.500 америчких војника и више од 100.000 Ирачана.

Након што је свргнут са власти Садам Хусеин, његова влада и војно руководство, Ирак је запао у секташко насиље, а тај хаос је допринео каснијем јачању самозване Исламске државе, пренела је агенција АП.

Блер, који није желео да коментарише Чилкотов извештај пре његове објаве, увек је тврдио да његова влада није измишљала нити искривљавала обавештајне податке.

У току Чилкотове истраге је између 2009. и 2011. одржано више јавних саслушања, сведочило је више од 150 сведока и прегледано 150.000 докумената.

Објава извештаја је више пута одгођена, делимично због неслагања око тога да ли у документ треба да буду убачени поверљиви материјали, укључујући снимке разговора између Блера и тадашњег председника Џорџа Буша млађег.

Антиратни активисти и рођаци неки од погинулих британских војника се надају да ће извештај закључити да је инвазија била илегална, што би отворило пут да се Блеру суди за ратне злочине.

Блер: Поступао сам у најбољем интересу Британије

Бивши британски премијер Тони Блер изјавио је данас, након што је комисија на челу са Џоном Чилкотом објавила веома критичан извештај о одлуци Британије да уђе у рат у Ираку, да је он у том случају "деловао у најбољем интересу Британије".

"Извештај би требало да оконча све досадашње оптужбе о лошим намерама, лажима и праварама", наводи се у саопштењу које је објавила Блерова канцеларија, пренела је агенција АфП.

"Било да се људи слажу, или не са мојом одлуком да покренем војну акцију против Садама Хусеина, ја сам је донео са добрим намерама и, како сам веровао, у најбољем интересу земље", истакао је бивши премијер Велике Британије.

Он је додао да Чилкотов извештај садржи реалну и материјалну критику припреме и планирања интервенције у Ираку.

"Ја ћу на то детаљно одговорити поподне. Преузећу пуну одговорност за сваку могућу почињену грешку, без изузетка или оправдања", навео је Блер.

Британија је ушла у рат у Ираку "пре него што су исцрпљене све опције за мирно разоружавање", изјавио је раније данас пензионисани британски званичник Џон Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

Одлука Велике Британије да 2003. уђе у рат у Ираку је почивала на правној основи која је била "далеко од задовољавајуће", а разлози за војну акцију које је представио тадашњи премијер Тони Блер су били преувеличани, закључак је дуго очекиваног извештаја комисије на челу са Чилкотом.

Обавештајни подаци о наводном оружју за масовно уништење које поседује ирачки вођа Садам Хусеин, а које је Блер употребио да би оправдао прикључење америчкој инвазији у Ираку, били су лоши, али нико није представио податке који би доказали супротно, истакао је Чилкот.

Комисија је закључила да је Британија ушла у рат у Ираку "пре него што су исцрпљене све мирне опције", изјавио је данас Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

"Закључили смо да је Уједињено Краљевство одлучило да се прикључи инвазији на Ирак пре него што су исцрпљене опције за мирно разрешење. Војна акција тада није била последња опција", истакао је Чилкот.

Он је навео да је влада тадашњег премијера Блера представила процену претње од оружја којим располаже Садам Хусеин са "сигурношћу која није била оправдана", као и да војно планирање тог рата и његових последица није било на нивоу тог задатка.

Блер писао Бушу пред напад на Ирак: Уз тебе сам шта год било

Некадашњи британски премијер Тони Блер је осам месеци уочи избијања рата у Ираку 2003. године, написао у поруци тадашњем председнику САД Џорџу Бушу Млађем да ће га подржати "шта год било".

Ројтерс преноси да је Блер у тој поруци ипак изнео значајне резерве у вези са могућом војном операцијом.

Садржај поруке од 28. јула 2002, која је првобитно била заведена под ознаком "Тајно-приватно", откривен је данас у налазима британске истраге о рату у Ираку која је трајала седам година.

"Бићу уз тебе шта год било", гласи прва реченица поруке коју ју Блер упутио Бушу.

Истрага је у извештају навела да је неименовани Блеров високо позиционирани саветник изјавио да је заједно са другим саветником покушао да убеди тадашњег премијера да избаци ову реченицу из поруке, али да је Блер игнорисао њихове препоруке.

Корбин: Инвазија на Ирак је био акт војне агресије

Великој Британији је потребан отворенија и независнија веза са САД, како би се избегло понављење инвазије на Ирак спроведене 2003. године, што је представљало "акт војне агресије", изјавио је данас лидер британске опозиционе Лабуристичке партије, Џереми Корбин.

Корбин, ветеран антиратних кампања, обратио се члановима парламента у дебати о придруживању Велике Британије инвазији на Ирак, а поводом извештаја пензионисаног британског званичника Џона Чилкота о грешкама владе бившег премијера Тонија Блера уочи рата у Ираку 2003. године.

"Рат никако није био последња опција како то представља сер Џон Чилкот. Ово је чин нелегалне војне агресије покренут под лажним изговорима, са чим се слаже већина медународних правника", нагласио је Корбин.

Британски премијер у оставци, Дејвид Камерон, изјавио је данас поводом објављивања критичког извештаја о догађајима који су довели до инвазије на Ирак, предвођене САД, да су "односи Велике Британије и САД од виталног значаја за националну безбедност", преноси Ројтерс.

"Не верујем да је Америка увек и у свему у праву, али верујем да је партнерство САД и Велике Британије од виталног значаја за нашу националну безбедност", рекао је Камерон.

Британија је ушла у рат у Ираку "пре него што су исцрпљене све опције за мирно разоружавање", изјавио је данас пензионисани британски званичник Џон Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

Одлука Велике Британије да 2003. уђе у рат у Ираку је почивала на правној основи која је била "далеко од задовољавајуће", а разлози за војну акцију које је представио тадашњи премијер Тони Блер су били преувеличани, закључак је дуго очекиваног извештаја комисије на челу са Џоном Чилкотом.

Блер: Поступао сам у најбољем интересу Британије



Бивши британски премијер изјавио је, након што је комисија на челу са Џоном Чилкотом објавила веома критичан извештај о одлуци Британије да уђе у рат у Ираку, да је он у том случају "деловао у најбољем интересу Британије". "Извештај би требало да оконча све досадашње оптужбе о лошим намерама, лажима и праварама", наводи се у саопштењу које је објавила Блерова канцеларија, пренела је агенција АфП.



"Било да се људи слажу, или не са мојом одлуком да покренем војну акцију против Садама Хусеина, ја сам је донео са добрим намерама и, како сам веровао, у најбољем интересу земље", истакао је бивши премијер Велике Британије. Он је додао да Чилкотов извештај садржи реалну и материјалну критику припреме и планирања интервенције у Ираку. "Ја ћу на то детаљно одговорити поподне. Преузећу пуну одговорност за сваку могућу почињену грешку, без изузетка или оправдања", навео је Блер.

(Танјуг)