Балансирање на ивици полумесеца

 моћи и одлучивања Европске уније, на разложност и опрезни позитивизам. Немачка влада је смирено и похвално реаговала поводом новог старта Москве и Анкаре, после вишемесечног “леденог доба”, насталог због турског обарања руског ловца СУ-24 изнад Сирије, а шеф дипломатије, социјалдемократа Франк-Валтер Штајнмајер, чак је покушао да распрши страховања Запада да би тај сусрет могао да доведе до турског “окретања леђа” и ЕУ и НАТО.

У владиним круговима у Берлину се, наиме, каже да је главни циљ да се доскорашња озбиљна затегнутост превлада и управо зато је Немачка поздравила помирење, а сам Штајнмајер изјавио да не верује да ће односи између двеју земаља постати тако блиски, да би Русија могла Турској понудити алтернативу за сигурносно партнерство, које Анкара има са НАТО. У Берлину су, како немачки медији сазнају, уверени и да само зато што је Ердоган посетио Путина, то не значи заокрет од ЕУ, а опуномоћеник немачке владе за Русију Гернот Ерлер оцењује да би сусрет Путин-Ердоган могао довести до помака чак и у решењу и сиријског конфликта.



Овај искусни политичар, који важи за доброг познаваоца руских, али и српских прилика, сматра да је свако приближавање Русије и Турске важно. Ерлер је противуречио и страховањима да би, после сусрета Путин-Ердоган, могао настати антиевропски савез. Он, напротив, сматра да је у европском интересу да се “ледено доба” између Русије и Турске оконча, пошто је то спречавало решења у сиријском конфликту и сукобима на Кавказу.



Када је реч о Немачкој, она апелује на разум и у питању руско-украјинских односа, а сам Штајнмајер, који ће већ сутра посетити Русију, односно, Универзитет у Јекатеринбургу и разговарати са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровим, позвао је на разборитост. Из његовог Министарства су поручили да су у контакту и са руским и са украјинским представницима, а Ерлер упозорио на опасност војне ескалације руско-украјинског сукоба.



Када је реч о односима Москва-Анкара-Берлин, ту Немачка, која има интензивне односе и са Русијом и са Турском, обележене милијардама евра привредне сарадње, очито, настоји да “смири лопту”. Стога је, све су прилике, примарни циљ Берлина да избалансира односе Москве, Анкаре и Запада, за који се коментарише да је стављен у улогу посматрача руско-турског помирења. Истовремено, немачки политичари имају у виду, с једне стране турске сумње у америчку умешаност у покушај државног удара, и са друге хвалоспеве Русији што је била на страни официјелне, турске државе. А итекако воде рачуна и о страховима НАТО од губитка геостратешки важне територије.



Када је само о Турској реч, она у Немачкој представља једну од најважнијих спољнополитичких тема, пре свега због заустављања таласа избеглица, одбране европских граница у борби против тероризма, али и милиона Турака који живе на немачком тлу. Сам Ердоган важи у Берлину као захтеван, тежак партнер за разговор, чији се поступци не могу предвидети, слично попут руског председника Путина, за кога се каже да се никада унапред не зна хоће ли наступити као шармер или као аутократа.



За Ердогана се у Берлину такође каже и да сада, изгледа, у помирењу са Русијом “игра” на “обе карте” и тестира, како опцију “или једно или друго”, тако и опцију „и једно и друго”. Ипак, превладава уверење да ће он, без обзира на своју реторику и импулсивност, у анализи “приходи - расходи”, ипак три пута размислити пре него што донесе одлуку да солидан статус и на унутрашњем тржишту ЕУ и у Северноатлантској алијанси замени за оно што би му Путин могао понудити.

Радмила Лалић

(ауторка је спољнополитички коментатор)