Веркић: Играње у Немачкој врхунац каријере

Потом је стао на гол Војводине, па отишао у Црвену звезду. Затим га је пут водио у португалску Мадеору, па у норвешки Опсал, Татран из Прешова и одатле у Немчку. С Црвеном звездом је узео титулу, а са Војводином Куп.

Тренутно је у свом Каћу, са супругом Божаном и децом Леном и Марком. Питали смо га како му је протекло ових двадесет година рукометног стажа.

- Када би време могло да се врати, не бих ништа мењао. Рукомет ми је донео доста тога, а упознао сам и много квалитетних људи. Бундес лигом, која је најјача у свету, одушевљавам се и даље. Ово ми је врхунац каријере, јер многи сањају да играју у Немачкој. Једина грешка ми је што раније нисам отишао у Бундес лигу, а могао сам. У каријери сам ишао степеник по степеник и стигао до најјаче лиге. Међутим, у моје време у нашој земљи се играо одличан рукомет и то ми је много значило – каже Веркић.

Да ли пратиш српски рукомет?

- Да. Онолико колико ми је то доступно у медијима и на интернету. Не бих да сада нешто попујем, али верујте да 80 посто садашњих рукометаша, који играју у врхунским српским клубовима, нису на неком високом нивоу. Прескачу се неке основне ствари и већ деца кадетског узраста играју за прве тимове. Јасно ми је да је то због тога што новца у клубовима нема, али  морају да се стварају играчи по генерацијама.

Где ти је као рукометашу било најбоље?

- У Норвешкој је било сјајно. Тамо су и трибине у клупским бојама и навија се свих 60 минута. Било ми је лепо и у Мадеири, јер тамо је лепо време, опуштао сам се са породицом на обали океана. Међутим, рекао сам да ми је врхунац у Немачкој.

Био си најбољи голман на јуниорском Првенству Европе у Грчкој, где сте освојили злато. Да ли ти је жао што ниси био и сениорски репрезентативац?

- Постоји жал због тога. Када год сам помислио да ће ме неко од селектора позвати на припреме, то се није догодило. Али, живот иде даље. За репрезентацију своје земље је част играти. Међутим, живи се од клубова.

Имаш 35 година, у одличној си кондицији и форми, да ли имаш амбиција?

- Моје амбиције су везане за Немачку и волео бих да останем тамо. Ајзенах је испао из Бундесе лиге и још не знам да ли ћу остати у том клубу, јер ми нисмо у ЕУ и ја не могу да браним у Другој лиги. Не бринем много, јер имам доста понуда, али не желим да будем одвојен од породице, а и деца уче немачки језик и волео бих да ту завршим каријеру - казао је Веркић.

М. Павловић

Нешто мора да се мења

Шта мислиш о нашој репрезентацији, која се није пласирала на Светско првенство?

- Никада нисмо били слабији и то ме веома чуди, јер наши рукометаши играју у јаким европским екипама. Ту нешто не функционише, што су показале и утакмице с Мађарима и не видим да ће се ишта променити. Ми, после сваког краха, кажемо “да сачекамо још ово, па да мењамо”. Ту се све заврши. Треба узети младе играче, жртвовати наредне четири године, радити стручно с њима и успех ће доћи. Уосталом, ми као  да се стидимо да препишемо нешто од Хрвата, Словенаца.Не знам зашто,сујета је чудо.