Вансеријска генерација играча победника

је златну медаљу на Светском првенству у Швајцарској. Осмог марта 1986. године остварен је један од највећих успеха у овом спорту, чиме је крунисана златна ера рукомета након два олимпијска злата из Минхена и Лос Анђелеса, спорта са највише носилаца националних признања у земљи. У 12 турнирских дана, преко Арауа, Давоса, Луцерна, Олтена и Цириха, наши рукометаши, предвођени капитеном Момиром Рнићем, славили су у свих седам мечева и стигли до злата, које је Југославији измакло четири године раније у Дортмунду, када је ШСР био бољи у финалу. Од првог такмичарског дана, редом су падали ШСР (26:22), Куба (32:28), Источна Немачка (22:20), Шпанија (18:17), домаћин Швајцарска (27:19), СР Немачка (19:17), да би у финалном мечу изабраници Зорана Туте Живковића савладали јаку Мађарску (24:22, 12:12).

Златом у Цириху окитили су се: Веселин Вуковић, Веселин Вујовић, Миле Исаковић, Момир Рнић, Јовица Цветковић, Јовица Елезовић, Златко Портнер, Златан Арнаутовић, Часлав Грбић, Драган Младеновић, Јожеф Холперт, Мирко Башић, Мухамед Мемић, Јасмин Мркоња, Златко Сарачевић и Роланд Пушник. Поред Зорана Живковића, стручни штаб чинили су помоћник Абас Арсланагић, доктор Душан Гостовић, масер Милан Валчић, док је вођа пута био Милан Зупанчић.

Биле су то године апсолутне доминације југословенских рукометаша на репрезентативном и на клупском плану. Шабачка Металопластика је две године заредом освајала европски Куп шампиона (1985. и 1986. године), а њени играчи су чинили већину репрезентативног тима.

– То је била једна вансеријска генерација – каже селектор златних рукометних момака Зоран Тута Живковић, присећајући се тих дана. -  Победничка генерација, с играчима – победницима. У припремном периоду смо снимили све противнике играјући са најбољим селекцијама. Наш тим је био независан од појединаца. Момци су били феноменални индивидуалци, али смо тражили начин да то уклопимо у систем. Успели смо у томе.

Није било лако водити генерацију Вујовића, Исаковића, Цветковића, Рнића, Вуковића и осталих невероватних рукометних величина.

– То су били сјајни играчи, али и велики индивидуалци. Морали смо да имамо такав систем да колективно будемо много јачи. Тај индивидуални квалитет је избијао из колективне игре. Није било лако водити ту репрезентацију. И пре тог успеха су били велике звезде, али смо успели да створимо тим у коме је свако могао да дође до изражаја – каже је Живковић.

Освајачи златне медаље на Светском првенству у Швајцарској биће гости Рукометног савеза Србије на мечу Србија-Чешке у недељу у Краљеву, у оквиру квалификација за Европско првенство у Шведској.

Ј. Г.